Српски сион

Стр. 46.

„СРПСКИ СИОН."

Вр. б.

(—) За министра просвете у краљевини Србији, на место нокојнога Јована Бошковића ; именован је проФесор Јован Ђорђевић. — Он је ваљда једина достојна замена нок. Јовану Бошковићу, те се и ми његову именовању радујемо. — (Римокатолички одбор 15-орице у Будимпешти.) 5. (17.) јан. о'. г. састао се у Будимнешти одбор 1б-це, којему је задатак, да сесаветује и да изради позитиван предлог о автономији римокатоличке цркве у Угарској и расправн питање о наплати свештенетва (конгруји). Председник је томе одбору кнез -примас угарски : Клаудије Васари; чланови су епископи: Шлаух. Штајнер, Хорниг, ДежеФи, Шустер, Фирцак и надопат": Хиполит Фехир; од световних гроФОВи: Алберт Апоњи, Фердинанд Зичи, Никола Естерхази, Стеван Карољи и маркграФ Едуард Палавичини; а од световних: Гејза Полоњи и Јулије ЂерФи, нар. застуиници. — Кнез-примас отворио је саветовање лепим говором, који ћемо у будућем броју саопштити, да се поучимо на нримеру, како католици уређу.ју своју црквену автономију! — („Ђурђеви Стубови".) Читамо у 1. бр. „Глаеа Црногорца" од о г.: — „Одавна нијесу наши и прекогранични Васојевићи веселије ирославили Божић, него што су ове године. „Бог сами зна, од кадајебило умукло звоно на чувеном манастиру, Ђурђевијем Стубовнма, тој најстаријој задужбини славнијех Немањића, коју је зидао Стеван Немања, свети родоначелник свете династије Немањића. „Али хвала новој ери, коју је отворио ерећновладајући султан Абдул Хамид, особито у његовијем земљама на сјеверо-истоку Црне Горе, гдје је до сада владао слијеии, дивљи Фанатизам религиозни, ове године на самахни Божић пронјевало је опет звоно са високога звоника ове тако славне задужбине Иемањићке, те је тај дан с Андријевице стигао овај телеграм Љеговом Високоиреосвештенству господину Митрополиту МитроФану: „„Честитајући Вам Рождество Христово, веселији смо н о дру г и ј ех г о д и н а, што на Ђур1)евиј ем С ту бови м а ј у трос иропјева звоно."" „Ми смо уверени, да ће овај глас са Ђурђевијех Стубова обрадовати цио наш народ и докле доире ио православном свнјету, да ће се благосиљати нме иравдољубивога и просвијећенога, срећно владајућега султана Абдул Хамида."

Ми смо се овоме гласу од срца обрадовали, иа га саопштавамо, да се и у овнм крајевима на шире чује ! — (Одликовање.) Његова Светост преузв. г. патријарх српски Георгије изволео је црвеним појасом о д л ико в ат и ревноснога и честитога администратора манастира Фснека г. П л а т о н а Н и к о л и ћ а. Ко познаје ревност и економску снособност 0. Платона из времена, док је био намесником у манастиру Крушедолу, а уз то његове новије уснехе, ностигнуте у манастиру Фенеку, тај ће с нама заједно радосно и усрдно честитати 0. Платону: Срећно ти и весело било заслужено одликовање! — (Књижевни одбор „Матице српске") држао је 4.(16.) јануара о. г. своју редовну седницу, у којој је између осталога ово решено: Стављвна је у записник туга за преминулим чланом књижевног одељења, Ј о в а н о м Бошковићем, министром просвете у краљевини Србији; — а позваће се књиж. одељење, да одреди кога од својих чланова да говори у спомен и славу покојнику о св. Сави 1894. — За спис иок. Јована Бошковића, штампан у 170. и 171. свесци „Летописа" под натгшсом: „Писма о књижевности српској и хрватској", одређено је у име остатка награде 130 Фор., што ће се исплатити наследницима покојниковим. — Тако исто одређено је др. Ђорђу Дери 70 ф . за продужење сниса: „Усиомене из Италије", који се штампа у „Летоиису". — Мити Нешковићу одређрн је остатак награде од 30 Фор. за снис: „Аманет Српкињама", који је штампан у 36. свесци „Књига за народ" из задужбине Петра Коњевнћа. — На основу оцене Милана А. Јовановића примљена је за „Летопис" расправа: „0 Буњевцима" од Ивана Иванића, и писцу јој одређена је наградаод80 Фор. — Према оцени Арк. Варађанпна нримљен је за „Летопис" чланак Мите Нешковића: „Поглед на Локе-ове мисли о васпитању" и награђен је са 75®ор.Пошто је раснрава Мите Нешковића: „Може ли школа бити без телесне казни?" изнела у „Летопису" скоро два пут толико колико се мислило при одређивању првашње награде, — то је писцу накнадно у име награде за тај спис досуђено још 70 Фор. — Према оцени Милана А. Јовановића одбијен је нутонис: „Тршић и Троноша" од Ј. Миодраговића. — Одбијене су такођер и четири критике проФ. Милоша Пејиновића, ношто су за „Летопис" сувише ошнирне.