Српски сион

Бр.

,СРПСКИ СИОН."

Стр. 41.

проповедао свето еванђеље. Он говори језиком, којим су се нрви служнтељи Госноду служили, ширећи благу вест спасења п на коме су нанисане књиге Новога Завета. Он се при богослужењу своме служи обредима и молитвама из времена Златоустова и других великих очева грчке цркве. Али што је најважније још, он је епископ онецркве, која се свагда строго држала оне основне заиовести апостола Павла, да никонесме нропов едати друго еванђеље осим онога, које је у почетку свима објављено.По томеи данас та црква не иризнаје никаквих других догмата осимоних, којеје пр изнавала и најстарија, нераздељена, в а сељ ен ск а цр кв а. Грчка црква је без сумње аностолска и у правом смислу речи католичка (саборна). Душа нам је нуна радости и благодарности, што нам је дошао епискон те цркве и тиме нам засведочио, да и ми стојимо н а и с т о ј с в ет о ј о с н о в и. По осим тога нризнати морам, да смо ми особито н&клоњени народној православној грчкој цркви, јер је то црква, која је кроз толике векове, док се Грчка превијала под турским игом, спасла славни грчки народ од растројства и пропасти. Само тој на.родној цркви има Грчка да захвали, што је могла стрести са себе турско иго и стунити у

нов живот, те сада и онет у тој славноЈ земљи цвета наука и уметност, вештина и трговина, и развија се богословска наука по ново, а живи представник развитка јој јесте и господин ар•хиеиископ НикиФор, кога ја са особитим ноштовањем молим, да благослови нашу цркву језиком и благословом аиостола Павла: „Елагодатк Господа 1шшги> Нсбса ХрТста н лккокк Еога и оца и МричастЈе св д8}(а да в8детк сх кгклш кал1и кх в Н јки аажнк". Говор овај на све ј - е јако утицао, а утицај тај је био још јачи, када је православнн архиепископ НикиФор иристунио олтару испод руке са епископом Херцогом и поклонив се по иравославноме начину три пут, окренуо се силном народу и благословио га благословом св. апостола Павла на грчком језику, као што је то еиископ Херцог зажелео. Са благосдовом правоелавног епископа завршена је служба старокатолика, на кој'ој се читао символ вере без неоснованог додатка му П Н о сј и е (и од сина) и православни представници су се разишли из цркве са жељом, да православно богослужење ово што пре доведе старокатолике истинитој вери, која се као што је и сам епискон Херцог рекао, чува у православној цркви. М.

ГОВОР СТЕВАНА В. II 0 II 0 В И Ћ А НОСЛАНИКА ИЗборнОГ СРЕЗА АРАДСКОГА, држан у седници српског православног народно-црквеног сабора, дана 12. новембра 1892. (По стенографским белешкама.) (Свршетак)

Поштовани посланик г. др. Михаило Полит изволео је у својој великој беседи изразити бојазан: да ће сабор, који буде састављен но новом нар. цркв. уста.ву изгубити своју самосталност са тога, што ће на њему бити и чиновника, а сваки је чиновник човек зависан. Ја држим, да та. бојазан није основана. Сви ми, који смо чиновници,а чланови смо овога сабора, радимо на њему по својој савести н најбољем уверењу — тако ће радити свакад сваки члан овога сабора — тако ради и поштовани г, др.

Михаило Полит — а и он је чиновник наше митронолије. Посланик Д р. С. М а л е ш е в и К : Полит ни је чиновник, он је правни конзуленат народних Фондова. (Тако је! — с левице). Посланик С теван В. Поновић: НиЈ'е тако! Др. Михаило Полит је привремени Фишкал нар. Фондова, читајте саборско устроЈ - ство, на ћете наћи параграФ који каже: да^ саборски одбор поставља Фишкалатске чиновнике, а не иравничке конзуленте.