Српски сион

С тр. 110.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 7.

Др. 'Милош Рајић, бивши народни секретар, у својој књизи: „Сриски народни фондови ", коју је написао 1864. године, на страни 60. између осталих спомиње и име Гед е о п а П ет р ови ћ а, еиископа бачког, који је у тај фонд приложио године 1832. 1 > .000 Фор. ср. Стратимировић је нак непрестано улага.о у тај фонд у намери, да би се временом из њега са већим интереСом више ученика издржавати могло. Рајић у својој књизи на страни 60. вели: да се тек у рачунима од године 184 2 Д напшло, да је интерес утрошен на издржавање ученика. У књизи: „Сербскш народнји конгресЂ" л!;та 1837. међу осталим заведенија.ма спомиње се на страни 71. и „благодјејаније" те се вели, да је у том Фонду благодјејанском било те годнне 58.988 Фор. 27^/ ј нов. Године 1864. било је 62.218 Фор. 24 9 /1в н .; а у години 1893 износи тај фонд 80.000 Фор., на које се прима 4.606 Фор. 87 иов. интереса, те по одбитку на разне трошкове преостаје на издржавање благодјејанија 3.500 Фр. За време блаженоупокојеног натријарха Рајачића ироширено јс Стратимировићево благодјејаније; број благодјејанских нитомаца постао је већи. Било их је који су били прави благодјејанци, а било их који су за благодјејанеку храну илаћали месечно одређену своту; неки су нак помагали нри приправљању хране, те су и они за ту услугу уживали тако звано „друго благодјејаније". Данас се тај фомд налази под управом Његове Светостп патријарха Георгија, који сву пажњу обраћа на то, да се ученицима даје добра, здрава и честита храна. На чистоћу се такођер пази, како у еамој трапезарији тако и у кујни. Још нрве године иатрнјаршества Његове Светости данашњег патријарха наређено је, да се оно старо носуђе од плеха замени новим порцеланским носуђем, што је и учињено, и у опште изјављена је жеља од Његове Све-

тости, да се нази на ред и чистоћу у „благодјејанију". Са нохвалом се мора признати и споменути, да и наши манастири у Фрушкој Гори и њихови настојатељи обраћају пажњу на овај завод, ирилажући сваке године мале, али за благодјејаније знатне прилоге. Из Дал>а пак добива се знатна помоћ у вариву и т. д. У благодјејанију су данас махом одабрани даровити ученици, који у науци врло добар усиех ноказују. Добрим успехом и похвалним владањем, отворена су врата благодјејанска сваком даровитом сиромашном ученику, те за то се и надтичу бољи од бољега. У години 189 3 /з броји благодјејаније 50 својих питомаца и то: из Архидијецезе 22 из Бачке дијецезе 5 из Темишварске дијецезе .... 6 из Вршачке дијецезе 2 из Горњо-Карловачке дијецезе . .13 из Будимске дијецезе 1 из Пакрачке дијецезе 1. Осим тога отворен је и конвикт са месечном уилатом од 8 ®ор. Тако данас стоји та велика и неоцењива задужбнна митрополита СтеФана Стратимировића. Народ српски треба да зна како је поникло и какво је данас то каше велико добро, то карловачко „благодјејаније", а негдашњи благодјејанци, којих је данас широм целог нашег народа, захвално ће се сетити имена свог великог добротвора, цео народ ће са најчистијим иијететом ирегнути да учини дужност своју спрам имена великог Србина и великог митроиолита С т е ф а н а Стратимировића! . . Јеромонах Сергије Попић, надзорник благодјејанија.

1111111, — (Извештај о јануарским седницама епарх. управе Бачке.) 1. Еиарх. административн и о д б о р бачки држао је своју редовну седницу 26. јануара о. г. под председништвом Њег. Светости г. патријарха српског Георгија. У сед-

ннци овој расправљено је и решено преко 90 разних предмета, од којих као важније спомињемо: 1. Потврђена је нова организација цркв. општине нирошке, коју је правилно спровео прота новосадски г. МиланТгирић — а одбијени су ириговори, који су против исте организације у-