Српски сион

СТР. 112.

СРПСКИ СИОН."

Г>г.

1 ш ? » т а 9 — (т АндријаПетровићпротојереј) парох арадски, бивши админиетратор протопресвитерата арадског, члан епарх. консисторије темпшварске, иреминуо је у Араду 19. јануара о. г., а сутра дан је сахрањен уз велико саучешће свег нагаег и иноверног света у Араду. Покојннк је био ваљан и образован свештеник. Свршио је осим гимназије још и две године права у Пожуну и богословију у Карловцима. Цео свој век провео је у Араду, као у своме родноме месту 7 где је био најпре капелан с.воме оцу и деловођа цркв. општини тамошњој. Црвеним појасем одликован је од епископа Наке а био је од рескриптуалнога доба и члан епар. консисторије. 1888. год. поверена му је била администрација арадског протопресвитерата но после годину и по, због старости и слабости 7 разрешен је од те дужности. Покојник је бпо ванредно тихе и благе праве голубије нарави. Био је то поштен, частан и ваљан старац, којега је свако волео и поштовао. Знањем се својим није истицао, ал' је био то класично изображен човек. Отац му је био прота арадеки, а узто имућан човек, па га је лепо и брижљиво изобразио. На изображење покојниково моћно је утицао и неумрли добротвор Сава Текелија, који га је јако волео, па га и на.местио у Араду. 0 Текелији је покојник много интереснога знао приповедати — јер га је не само познавао, ве1> је е њиме и у живом саобраћају стојао. Био је веран и вредан свештеник. Црквене своје дужности отправљао јетачно, уредно и савесно, носио се чисто и чиновно. "У староети био је доста сломљен с тога, што је претрпео грдне несреће у породици својој. Оветроје деце је за живота свога сахранио — а сву децу је изгубио већкад их је одхранио и наноге подигао. Син му је умрво као свештеник при казненом заводу у Леополдпгтадту, једна удата кћимууцвету младости умрла, а друга још девојком памећу померила и умрла. Пок. поп-Андрији остало је дакле у старим данима еамо уздање на Бога и топла молитва — да га Бог у миру прими. И Бог гаје примио у дубокој старости. — Вечна м,у иамвт,! 0 Г Л А С И.

С Т Е Ч А Ј. 14, 1 -3 На упражњено место пароха у Стејановци са нлатом VI. разреда, овим ее отвара стечај. Који желе место то получити, имају своје ваљано устројене молбенице, ако су из стране епархије путем своје надлежне консисторије иначе путем надлежног им протопресвитера до конца марта о.г. овамо поднети. Из седнице консисторијалне у Карловци 21. јануара (2. Фебр.) 1893. држане. Архидијецезална консисторија карловачка.

ДРАЖБЕНИ ОГЛАС. 13 , 2-2 На основу екупштинског закључка српске црквене опћине јарачке од 1. јануара 1893. а усљед одобрења сл. арх адм. одбора у Срем. Карловци од 10. (22.) августа 1892. расписује се дражба на мањак ради оправљања и покривања црквеног торња бакаром. По зготовљеном предрачуну износи: 1. дунђерски посао 500 Фор. 2. казанџијски посао .... 1.990 ,, 3. громобран 120 „ 4. злаћење жеженим златом . . . 410 „ укупно 3.020 Фор. Услова су: 1. Лицитација биће писменим путем обвљена; 2. Сваки лицитант дужан је до 8. (20.) ®ебруара т. г. писмен ОФерт на јарачку црквену опћину поднети; 3. Сваки лицитант дужан је од горе истављене своте 10% ире дражбе у име пишманлука председнику у руке положити; 4. Опћина задржава себи право поверења према подузимачу; 5. После три године од дана предаје цркве, прима подузимач јамчевину, којом јамчи за солидну израду; 6. Ближа условија могу се видети код опћинског перовође г. Стеве Јаношевића, учитеља, као и на сам дан дражбе, која ће се одржати у недељу 21 Фебруара (5. марта) т. г. у проеторијама орпских школа, у Ђ сата после подие. У Јарку 21. јануара 1893. Стеван Јаношевић, Ђорђе Ј. Ристивојевић, перовођа. председник. ЈАВНА ДРАЖБА. „», Потписана српска православна црквена општина жели своју цркву онравити. Цео посао прорачуњен је, и то: 1. Зидарски посао 434'13 2. Дунђерски „ 285 - 64 3. Лимарски „ 590" 4. Столарски, браварски, стакларски и личиларски 203 24 5. Претресање крова, цреп и 3 шлисна у цркву да се узидају . . 185 60 6. Сликарски посао • 300'Укупиа свота 1998'61 Сваки који би дражби пристунити желио, има 10% од искличне цене у име вадиума положити. Дражба ће се обавити дне 30. . марта (11. априла) 1893. у 3 сата после нодне. Ближи условн могу се увек код нредседништва (перовође) видити. У Прхову (Срем) 2. Фебруара 1893. Милан Поповић, Марић, председник. п е р о в о Ц а. иће М. Ноповића у Новоме Саду.

Штампарија српске ктижаре 1»1>;