Српски сион

Б р . 9.

„СРИСКИ сион. а

С тр . 14В.

Но како је у XVII. веку цело ово чинопоследовање достигло своје нотпуно развиће, са унутрашње и снољашње стране, престале су све сличне реткости, и дано је утврђено иравило у „Требнику", које је строго обвезно за свакога свештеника. А сад да речемо још нешто. Нас су управо изненадиле речн брата Стевана, где вели: „Код мене у нарохији постојао је од давних давнина, на до пре две године обичај, да свештеник даје знамење у кући породиље. Но пре две године прохтело се овд. учитељу, да из пакости, која је, на жалост, многој браћи његовој својствена — тај обичај измени, те оним првим замени. Кад му се родило дете, он је први, од како постоји ова иарохија, послао по бабици боцу с водом мени, да му знаменујем дете, а носле тога је још неколико нарохијана мојих завео, те их навсо, да и они то исто учине". Е, ако је ово

доказан и истинит Факт у иарохији г. Стевановића, онда и ми са наше стране морамо само да сажаљевамо г. учу, јер кад није, по својој дужности, могао да народ унути на добро, није га — незван — требао одвраћати. Леп обичај лепа је својина народна, а што је добро, лепо и племенито, на још и религиозно, то нека нам је свето! Тако је, г. учо, па да не речемо: 0, !етрога ! 0, тогек ! Одговор, дакле, на стављено питање ово је: Како се има свршавати „знамеповање деце", проиисано је у г Требнику", и то треба исиуњавати. Обичај иак извесног иогрешног знамења код свегитеника ваља истребити, а онај у куРм породиље, ако је где год у обичају, може и у наиредак да остане. Но најиравилније обавиИе се знаменовање у цркви, јер то и устав у „Требнику" нарочито ироиисује. Златоје.

I ИСТАХ. - '!: г< з)уј*-^ Х |г ЧХ(У

1111111» — (Добровољни прилози.) На подизање споменика неумрлом црквеном и народном добротвору митроиолиту Стевану Стратим и р о в и К у приложили су до сад код уредништва „Срн. Сиона" : 1. Уредништво „Срн. Снона" 10 Фор. 2. Сергије Шакрак Нинић, уредник „Срп. Сиона" 10 Фор. 3. Сава Петровић, уредник „Срп. Сиона" 5 ф . 4. Јован Јеремић, парох бачиначки 5 ф . 5. Стеван Бећаревић, парох бингулски 5 ф . 6. Љубомир Каћански, парох кулиински 2 Фор. Свега 37 фор. Учтиво позивамо браћу свештенике, да осветлају себи образ, да но могућству што брже шаљу што обилније прилоге на цел иодизања споменика великоме добротвору цркве и свештенства Стевану Стратимировићу. Исто тако позивамо и умољавамо и све чланове народа, да донринесу своје добровољне прилоге на цел, која свима нама треба да је мила, света и узвишена. — (Раепоред седница епархијске управе буДимеке.) У течају 1893. године држаће своје сед-

нице: I. К о н с и ст о р и ј а: 28. јануара, 4, марта, 15. априла, 27. маја, 1. јула, 12. августа, 23. сентембра и 25„ новембра 5 II. Епарх. адмииистрат и в н и о д б о р: 1. Фебруара, 15. марта, 26. априла, 31. маја, 12. јула, 30. августа, 11. октобра и 2. декембра; III. Епарх. школски одбор: 8. анрила, 10. јуна, 30. септембра и 16. декембра.

ч ш ? $ њ а а — (-Ј- Захарије Поповић) нротојереј з е т с к о-п одгорички. Дана 31. јануара 1893. г. у вјечност се преселио протопресвитер зетско-подгорски 3 ахарије П о п о в н ћ, који је 2. Фебр. најсвечаније од свештенства и грађанства нодгоричког сахрањен при цркви светога великомученика Георгија у Подгорици. Покојник је стар био 56 год., а служио своју парохију 37 година најревносније, те је као велики родољуб и служитељ олтара Гоеподњега леио име оставио.