Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

ВР. 10.

рен је, да ће ова родољубива замисао н.егова иаћи потпуиа одјека у грудима благодарнога Српства. У кратком веку нашега културнога преображаја, — јер вековима потиштени српски народ једва да нешто више од сто година сме да урачупа, што ироводи живот у приликама прикладнима, мирном иросветном раду, — ово је мал' те не јединствена прилика, како може да наброји стотину годииа трима својим заводима, који служе чисто културном и релпгиозиом образовању народном. И ако ии гимназија ни богословија у ирвим својим почецима нису биле, а ни могле бити, ии по унутарњем устројству, ни по спбљашњем угледу свом, на оној висини, на којој су — хвала њиховим врховним управама и новим великим и родољубивим добротворима, као и свесном народно-црквеном сабору! — данас, ипак ко да ие увиди велики значај тих завода по овострано Срнство у прве године њихова живота, кад су они, уз православну пркву, били, и ако скромне, али једине светле луче, одакле је падала светлост умља и знања у сиромашни, тада по готову заиуштени народ српски ? Има ли краја, гдегод српски народ живи, — а особито у земљама аустро-угарске монархије, камо добротворни зраци тих луча нису допирали ? Треба ли спомињати, колико је гимназија, колико ли богословија карловачка образовала и за образовање спремила интелигенције српскоме народу, без које би народ остао умно сироче? Треба ли спомињати, колико је иатријаршко благодјејаније, основано уза та два просветна завода, отхранило српске даровите сиротиње, а без које оии за цело не би били то што су ? Нема тога Србина, који ие би био потпуно свестан о овоме значају и благодатном утецају ових завода на културни и религиозни развитак целог српског народа и свију крајева, где Србин живи. Па по томе зар бисмо могли ми сви, а нарочито зар смеју и старији и млађи иитомци тих завода нронустити ову прилику, а да се с пијететом и благодарношћу не сетимо и родољуба, који су или морално или материјално засновали и одржали до данас ове тако нам иотребне ступове нашега културнога живота?! С нрославом прве стогодишњице тих завода истичу се у нрвом реду имена двојице родољубивих Срба, који су ударили темељ гимназији, богословији и благодјејанију у Карловцима, а то су блажена спомена М?^@1ЗДИ? §1»1§М 1?ШИ№11К и ГРАЂАНИН КАРЛОВАЧКИ ДИ1ИТРИЈЕ АНАСТАСИЈЕВИЋ САБОВ. Потписани одбор мисли, да после истакнутога значаја номенута три културна завода српска, не треба носебно још да истиче и неувеле заслуге, које су ова два мужа, а и остали добротвори оснивањем, одржавањем и утврђењем ових завода стекли за домовину, за православље и за народцост српску, заслуге, за које вал,а цели српски народ да се и видљивим и трајним знаком своје благодарности одужи; те с тога, с пуно вере у осведочену благодарност и пожртвованост српскога народа ступамо преда њ, а у првом реду се обраћамо њиховим бившим питомцима и оним сународницима својим, којих су оцеви или преци били питомци или наставници у тим заводима, е позивом, да иовчаним прилозима омогуће, да се у прославу стогодишњице ових завода ириреди овде у Карловцима народна светковина и да се митроиолиту сриском Стевану Стратимировићу и грађапину карловачкому Димитрију Анастасијевићу Сабову, а иоред њи± и другим добротворима сриске иравоелавне велике гимиазије, сриске иривославне богословије и иатријаршкога Олагодјејанија у Ларловцима иодигну ирема пашим сриским ириликама скромпи, али достојни споменици.