Српски сион

„СРПСЈШСИОН^

Б р . 10.

Браника", сматрамо већ као скутоноше либералне наше странке. А да је тако, један доказ више је и: поп-Стевип чланак. Њега није писао свештеник, у мислима о цркви и остварењу и>ене цељи, у стараљу о условима за извришвање позива свештеничког, у тежњи за уређењем одношаја у нашој цркви. По „Фризури" чланка види се: е га је писао „поп -Стева", члан либералне партије. Било би против партајске дисциплине, а и против „опћег интереса целе цркве дакле и народа", кад би се поп-Стева изјавио за, а не би се изјавио баш против удружеља. Са свим је дакле у реду, да је оннаписао чланак свој у 7. бр. „Браника." ЕгћаиТаа 8еип§-е ^еЉап. Аучиниоје сигурно за то да ноп Душан не остане сам „даровит". . . . Дивпа конкуренција еластичне савести свештеничке! А хоће ли поп-Стева заиста и добити онако издашан комплименат, као поп Душан, или — — —, то је питање времена. Млади смо, дочекаћемо, ако Бог да, и решење тога питања. . . . Толико ради увода. Иронија и цинички сарказам, дрзовито извртање, безобзирно нодметање, неистина и клевета, — све то просуто из иестрпљиве сујете, нетрпљиве амбицијозности, накосног братства, а у хшшотичком бунилу партајског заноса, ето — то је члапак, што га морамо по рукама да преврћемо, и да му џевап дајемо. Каквом ватром ми иисасмо до сад, па и чланак у 2. бр. о. л. „Свештеничко удружење" ; да ли се ко год загрејао на топлоти ватре те, о томе поп Стева може само иронисати, али не судити и пресудити. Јер њему је једна ватра идол, њега једна само тонлота греје. Друге ватре он не видн, јер је обневидео, друге топлоте не осећа он, јер је разгрејан, зажарен и уснаљеп. .. ЈБему ватра гори само у „дружини Браника", њега загрева топлота само из листа „Браника". Култус јавног његовог деловања у извесним пптањима и стварима врло је једноставан; сав је у: клањању тој ватри, у обожавању те топлоте. То је култус његовог политичког Фетишизма. . . . То је култус политичког Фетишизма и све „браће", њему равне

Па да му је нросто иронији, којом је започео своју апологетику Фетишизма тог. После опакове умне гимнастике, у сабору 13-ог новембра пр. г. издржане, није чудо што се „п. С." претргао, на сад у свакој речи и туђој и својој види цифру математике, иа и астрономске, по којој он иа снгурно рачуна: да ће и њему синути звезда славе на иебу „дружине Браника" и иустити зраке светлости своје по „Бранику." После оиако издржане пробе у растезању своје свештеничке свести и савести, којој суиначе „установе наше цркве иознате", није чудан онај цинизам његовог чланка, који се није устезао нн мало, да јерархији нодметне и тежњу, да „прегази све жеље и идеале народне"; цинизам, који је могао онако небратски, нехришћански и несрпски да одгурне манастирско свештенство наше и монашко од световног. После онако посведоченог неразумевања свега и свачег, о чему је говорио 13. новембра пр. г. у сабору, а особито о „разлици између темељних т. ј. каноничких и догматичких устаиова наше цркве н установа, којима се црква у живот народни уводи," затим о тројној кандидацији при избору пароха, о одлучном значају сеснје иарохијске при премештању свештеника; те после онако брањеног права народног и принцнпа о избору свештеника, и непокретности пароха, а са речима „ С т в о р и т е сходне ирилике које код чииовништва владају, нак онда располажите са свештенством онако, као што се са чиновницима располаже"; после свега тога, није нам чудна она „картажанска" мржња нротив „устава" и онај јед и јад ради пребрајања буквараца и псалтираца у сабору нашем. А зар да намје чудно, што нас онако „братски" погрди, осуди и оклевета, па што нам онако љуто и кивно одкосима нрети'? И зар да пам је чудно, што онако недостојно и на памет" погрди, осуди и оклевета иредложено свештенпчко удружење? Не. То су његове врлине, култивирање ко-