Српски сион

Вр. 11.

„СРНСКМ СМОН."

С тр . 163.

Ваше царско и аиостолско краљевеко Величаиство.1 Тосиодару Наш Најмилостиеији! Најпонизније потписани верно-одани сабор овај је уверен, да је премилостиво и очинско српе Вашега Величанства неисцрпими извор милости и моћне нотпоре безброју самохраних удовица н незбринутих сирочади — с тога се усуђује да припадпе Вашем Величанству са том нрепокорном молбом: да Ваше Величанство благоизволи верно-оданим сабором овим донесену и најпонизније иоднесену: „Уредбу о мировинском фонду за удовице и сиротну децу срискога ираеославиога свештенства у оисегу сриске митроиолијШ — својим превшпњим краљевским одобрењем освештати па велику утеху и душевно умирење онога свештенства, које се на светим олтарима цркве своје свагда и неутрудимо, усрдно моли Богу за срећу и здравље свога узвигаенога владара и премилостивога господара. Из XXV седнице сриског иравославног народно-г^рквеног с.абора, држане у Ср. Карловгџша 18. (30.) новембра 1892. Вашег царског и апостолског краљевског Величанства в е р н 0 о д а н и (^ртгеки- г1сттооч/ко-тсро.|»осчд-а'6н,ач/ 'Н-арод--ко-г1,р-К'6ен.ач/ саи^ор: ГЕОРГИЈЕ ВРАНКОВИЂ, с. р. патријарх — председник. Стеван В. Поповпћ, с. р. Евген Думча, с. р. сабор. перовођа потпредседник.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

ПРЗП0Б1Д III.

УСЕРШЊЕГ П0С1А.

Благочастиви хригиЛани! Као тпто добра и брпжљива мати непрестано се стара и лебди иад својом децом, да их каква беда и несрећа не снађе, тако исто света наша православна црква, као општа мати свију нас старајући се о нашем душевном спасењу, прати нас на свакоме кораку нашега живота, указуј ући нам: гата треба да чинимо као хришћани, како треба поједине дане богоугодно да проводимо, да би се удостојили имена правих хришћана; постигавши животом својим ону цел>, за којом треба сви, као прави хришћани, да тежимо, да би оправдали очекивање преблагога Творца, који нас је, ради достижења те цељи, баш и створио. Средина је великога ускргањега часнога поста. Па шта нам изнаита за углед света натпа православна црква? Изнаша

нам најлепши, највећи и најдивнији свој знак, истина, знак своје натње и страдања, а.Г уједно и знак своје славе, победе и величине, знак часнога и животворнога крста, да се крсту ноклонимо, да га са страхопогатовањем целивамо, те да, цриећи силу са часнога крста, поткрепљени истом, радосно наставимо даље богоугодно проваћати започете дане часнога поста који нам преостају јонт до светлога васкрсења Христовог. Заиста, лепше утехе за нас хришћане, бољега средетва за наше душевно ноткрепљење, у ове свечане дане покајања, неби иам могла и не може нам света папта мати црква иружити и дати! Јер, на крсту је пострадао Исус Христос — Спаститељ напт, за крст часни пострадаше хиљаДама хиљада хритићана,