Српски сион

С тр . 200.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 13.

Но како је овом верно-оданом сабору и то познато, да су многи блаженопокојни српски митрополити и достојни архијереји и у старије доба, када приходи од митрополитских добара нису били тако обилни — доириносили знатне жртве на олтар просвете свога рода, а у прилог културноме напретку отаџбипе, то се угледом на те и таке узвишене примере могла уредбом овом ставити та илеменита обвеза: да митрополит-патријарх има од својих прихода односно од доходака митронолитских добара уплаћивати годишње 24,000 Фор. у клирикални фонд а на издржавање богословског семеништа. По себи се разуме а одређено је и иарочито, да ће горње наређење важити тек ио упражњењу митрополитске патријаршке столице за будуће митрополите и патријархе. Пошто приходи скопчани са митрополитским достојањем стављају свагдан,ем митрополиту натријарху довољио материјалних средстава на расположење, то је уредбом истоме стављено у дужност, да има резиденције своје у доброме стању одржавати, годишње оправке на нстима о свом трошку извршивати и да има исто тако из свога плаћати порез и сносити све јавне терете на сва народно-црквена добра митронолијска. Подобно одредби, задржаној у нредмету оставина епископских освештапо је исто вишестолетно црквено правило, по којем је и архиепископу карловачкоме и митрополиту патријарху српскоме слободно за случај смрти своје да расиоложи само са половином својега стеченог имања, од којега се нре свега погребни трошкови и дугови одбити имају — а друга половина оставине архиепископа и митрополита иатријарха припадаће увек иар. цркв. неприкосновеноме Фонду. Умре ли пак архиепископ карловачки и митрополит-патријарх српски без да је учинио расположење са половипом свога стеченог имања за случај смрти своје — то ће цела оставина његова по одбитку дугова и погребних трошкова ирипасти нар. цркв. неприкосновеном Фонду. У најпонизније нредложеној уредби установљено је напокон и то: да за време, док-Је столица митрополита-патријарха упражњена, иду сви ириходи митрополитских доб.ара,' но одбитку свих трошкова, у нар. цркв. неприкосновенп фонд, из којега местозас^уфџцс митроиолита иатријарха, за време, док је митрополитска патријаршка столица упражњена, дббија осим слободнога стана и потпуног издржавања месечно хиљаду Ф<)р'. ц;!граде. Пошто је најпонизннје поднесеном уредбом подмирена дотација целокупног ист. нравославн. српског мирског и монашког свештенства, епископа и митрополитапатријарха српскога, то је завршном одредбом псте изречено и то, да се стављају ван крепости све одредбе досадањих уредаба, које са овом уредбом стоје у противности. Ваше Ијпрско и аиостолско краљевско Величанство! Госиодару Наш Најмилостивији! Најпонизније потписани вазда верно-одани сабор овај уверен је, да Ваше Величанство настојава вазда будном очинском милошћу својом, да се стручно знање, добра воља и истрајни труд, уложен па пољу јавног оиштекориснога рада, а нрема превишњим интенцијама Вашега Величанства највишом могућом мером награди и тиме у постојаностп и истрајности утврди — с тога се усуђује надати, да ће Ваше царско и аностолско краљевско Величанство нреобилном очинском милошћу погледати и на трудбенике свештеничког реда у опсегу српске митрополије, који ио узвишеном позиву и светој дужности својој негују и утврђују у пастви својој љубав Вогу п верност владару и земље господару те науком и животом својим, а по заповестима свога небеснога учитеља претходе народу своме као добар нример у свакој хришћанској и људској врлини.