Српски сион

Стр. 199.

у фонд манастирски а друга половшта да улази у нар. дрквени клирикални фонд на просветне цели. Да би се ови ирилози реченим Фондовима на њихове тако важне цели обезбедили, држао је верно-одани сабор овај, да је један од начина и тај: да се одредл стална дотација манастирском свештенству, које та манастирска добра и обделава и ужива. У то име донесена је у глави П-ој ове најпонизније поднесене уредбе одредба: да манастирско свештенство ужива, осим стана, издржавања, нотребне послуге и подвоза још и годишљу личну пристојбу и то: а) манастирски настојатељ, ако је архимандрит 1200 Фор., ако је игуман 600 Фор.; б) намесник 400 Фор. и в) сваки брат по 200 Фор. из манастирске благајне и да се исте пристојбе могу у недоетатку средстава и смањити. У смислу 27. §. I. В. нревишњег отписа Вашег царског и апостолско-краљевског Величанства, као и по гласу 2 тачке §. 19-ог устројства ерпског нар. цркв. сабора од 14. маја 1875. позван је верно-одани сабор овај, да установи статут, како о дотацији епархијских еиископа, тако и о дотацији митрополита патријарха српскога. Епархијски енископи српске мптрополије делили су до сада по одредбама вишехваљеног превишњег отписа Вашега Велпчанства за њих прикупљени и у српски нар. цркв. неприкосновени фонд унесени верозаконски нринос, као и нриходе комасованих епископских добара међу собом подједнако — но наредба ова имала је да важи само дотле, докле се не буде могла дотација епархијских епископа у цифри определити. Верно-одани сабор овај установио је у глави Ш-ој ове своје најпонизније поднесене уредбе : да дотација српских епархијских епископа изпоси у цифри 12.000 Фор. годишње, да се иста подмирује из укупних ирихода комасованих добара српских православних епископија а у колико ови приходи не би били довољни, да се горња дотација допуни из прихода срп. нар. цркв. ненрикосновенога Фонда. Осим ове дотације у готовом новцу, која означеним износом својим одговара високом и одличном положају епископа у цркви и у држави, уживаће исти бесплатан стан у епискоиским резиденцијама, приходе од кућних башта, винограда и воћњака. Поред ових и оволиких нрихода стављено је уредбом овом епархијским епископима у дужност, да осим кућарине плаћају из свога порезу и све јавне терете на своју дотацију као и на све оно, што осим своје дотације бесплатно уживају. Напокои при одређивању епископске дотације задржано је и овом уредбом и даље у крепости оно вишестолетно црквено правпло: покојемје епархијским епископима слободно за случај смрти само с половином свога стеченог имања с одбитком потребних трошкова и дугова располагати а друга половина има да припадне на равне делове народно-црквеним Фондовима — неприкословеном и клирикалном, којима ио одбитку потребних трошкова и евентуалних дугова припада исто тако половина епископске оставине, ако исти умре, а није са половином имања свога расположио. Према потреби, која се често пута указивала, одређено је уредбом овом и то: да епископски заступник, који привремено управља епископијом, докје столица епископска упражњена, прима осим слободнога стана и потнунога издржавања још 200 Фор. месечно у име награде за труд свој а из нар. цркв. неприкосновенога Фонда. Верно-одани сабор овај придржавао се при одређивању дотације источно-иравославног срнског митрополита и патријарха одређења нревишњега отписа Вашега Величанства од 10. авг. 1868 и оставио је одредбама у глави XV-ој ове најпонизније поднесеие уредбе митрополита патријарха у пуном уживању свих нар. цркв. митрополитских добара и прихода, што припадају основном имању архиепискоиије и митрополије, како би исти као врховна поглавица источно-православне цркве у земљама угарскекруне могао овонајвише црквено достојанство достојно представљати и узвишеним и племенитим иозивима и дужностима свога високог положаја у нркви и држави вазда вољно и ревносно одговаратп. ' #