Српски сион

!)Р. 15.

тога стања измирити са својим родољубљем, ми му родољубљу не завидимо. Ми не можемо. Нама родољубље диктира: тежљу за изменом изборног реда. А у ствари измене те, за нас је главно и начелно питање: ко ће бирати свештеничке посланике? У томе питању, по нашем најскромнијем суђењу, не може бити трансакције, несме бити концесије. То је апсолутно начелно питање. Једини одговор му је: свештеници да бир ај у свештеничке ио с л анике. Св ако п о пу ш т а њ е у т о м е о д г о в о р у„ б и л о б и н а п у ш т а њ е н а ч е л а, к о ј е о с в е ш т а в а у ч е њ е православнецркве, које о и равдава тип и карактер нашег сабора, а неумитно з а х т е в а о п ш т а ц е л и к о р и с т. Питање друго у ствари измене саборског изборног реда јесте: иропорција световних према свештеничким посланицима. То је питање дискутабл. 0 њему се може расправљати. Преоблађује ли мишљење, да незивисност сабора није осигурана у пропорцији световњака нрема свештеницима са 2 : I, тражимо другу пропорцију. Ако уређење наше автоно-

м и ј е, а к о м и р и с п о р а з у м у н а ш о ј ц р к в и з а в и с и ј е д и н о о д т е п р о н о р ц и ј е, т р е б а дозволити д р у г у. Док год еиископат буде бодар чувар црквеног учења и основних нринципа, које то учење диктира, ми не страхујемо за будуће уредбе, које сабор донашао буде, а тицале се буду ма које гране црквеног живота и црквене управе; не страхујемо, на ма каква пропорција саборских посланика била :. Нама је у зл и м прил и к а м а г ар а н ц и ј а с в. с и н о д. Да је епископат и до сад, наиме до г. 1875, вршио нотпуно своју дужност, да се је увек бринуо и разбирао за иоследице наших уредаба, не би данашњих уредаба, овакових к а к в е с у, ни било. Хоће ли се, и кад, данашње уредбе изменити на боље — ирема свему што се догодило и догађа, можемо и ми само рећи: „Очекујмо од времена да нас оно освести и поучи." „Време је лек нашем злу".... Ако се данашње у р е д б е н е п о п р а в е, у т о м е ћ е б и т и н ено б итан доказ: д а б ољ их н и смо н и з ас л у ж и л и, д а з а б о љ е н и с м о — с п о с о б н и. (Наставиће се)

&

'а)<§>^(а

ри а к к а — (Из 'епархије темишварске.) I. Епарх. консисторија т е м и ш в а р с к а држала је редовну своју седницу 16. ('- Ј 8) марта о. г., из које се следећа важнија решења бележе: Извештена је СоФија Јанковић, парох. удовица из Т. Бечеја, да је 30 Фор. државне ирниомоћи добила. — Позвани су подручни манастири, свештенство и цркв. општине, да новчаним прилозима потпомогну одбор за прославу стогодишњице срн. нрав. велике гимназије, срп. нрав. богословије и патријарашког благодјејанија и њихових добротвора. — За администратора срп.-надејске парохије постављен је Георгије Коњовић, свршени клирик из Мола. — Две књиге под насло вом: „Иеторија срп. цркве" и књнга „0 степенпма сродства" епнекопа Никанора Ружичића,

ирепоручене су иодручном свештенству

Услед утока срн. ирав. цркв. онштине печканске против овд. решења, којим је јер. Димитрију Ћирићу, бившем админ. иарохије печканске, досуђено 200 Фор. у нме бира у години 1889 — поднесени су свн овопредметни списи преч. митр. цркв. савету на више решење — За администратора дешчанске нарохије поставл.ен је јереј Јован Гавриловић, досадањи админис. црнобарске нарохије, а ириврем. администрација црнобарске парохије новерена је јереју Васи Кадићу, сист. парох. помоћнику мокринском. — Узет је на знање извештај Ђорђа Влаховића, окр. проте в. кикиндеког, да је јереја Дим. Ћирића за пароха тиса-ст. миклушке парохије тамош. благочастивом народу представио. — Георгије Коњовић, адмнн, нарох. у Сри. Падеју, припуштен је стечајном испиту. — Позвана је цркв. онштина т.