Српски сион

О тр . 246. „СРИСЕИ СИОН." В р. 16.

априла и 2. јула 1872., као и ревизији оних уредаба верно-оданог сабора овога од год. 1864—65, садржаних у III. одсеку превишњег отписа Вашег царског и апостолско-краљевског Величанства од 10. августа 1868. При ревизији поменутих уредаба и одредаба имао је овај верно-одани сабор строго пред очима одредбе угарског ХХХУИГ. зак. чл. од год. 1868. о јавној иастави у народним школама и закона од 31. октобра 1888. год. о уређењу пучке наставе и образовања пучких учитеља у краљевинама Хрватској и Славонији — а при донуни истих уредаба управљао се ио одредбама XXX. зак. чл. 1883 год. угарског о средњим школама, и напокон ХУ. зак. чл. 1891. год. о забавиштима. Успех свога саветовања око уређења наставних одношаја, за које је овај верноодани сабор законито надлежан, изложен је у под •/. привијеној „ Уредби о источноиравославним автономним сриским школама и заводима а , која обухвата у првоме делу своме уређење забавишта, народних школа, виших девојачких школа и учитељских школа, а у другом делу уређује одношај овога верно-оданог сабора према великим гимназијама карловачкој и новосадској, којима рукују дотични патронати њихови и нанокон према богословском училишту карловачкоме, које од постанка свог стоји под управом и надзором архијерејскога синода српске митрополије. Уредбу ову усуђује се најпонизније иотнисапи верно-одани сабор да положи на нодножје прејаснога престола Вашег царског и апостолско-краљевског Величанства с том препокорном молбом: да би Ваше Величанство благоизволело исту уредбу иремилостиво одобрити. Ваше царско и краљевско аиостолско Величанство! Најмилостивији Госиодару Наш! У „општим одредбама" предложене уредбе, пошав верно-одаии сабор овај са становишта тога: да му на темељу народно-црквене автономнје, зајемчене српском православноме народу државним и земаљским законима, припада право и дужност, да доноси сходне уредбе за уређење срнских иравославних школа и просветних завода у области српске митронолије — ставио је свима тима школама и заводима у задатак: да у духу православне вере и српске народности, а помоћу науке образују ученике и ученице, питомце и питомице своје за честите људе и ваљане грађане отаџбине. Одредивши, да је у свима тима школама и заводима наставни језик српски са ћирилским словима, означио је верно-одани сабор овај и изворе, из којих ће се школе те и заводи издржавати; поверио је митрополијскоме школскоме савету, да исти, као врховна автономна управа истих школа и завода, прописује им паставне основе, да издаје и одобрава све нотребне књиге и учевна средства, да се стара да се за школе и заводе те подигиу целисходне зграде, и ставио је ономе, који те школе и заводе нодижу, у строгу дужност: да исте снабду свом нужном опремом и учевним средствима, како би се могла у истима настава у нрописано време редовно обдржавати и успех исте концем сваке школске године констатовати. (§. 1 —10.) Како је од годиие 1872. па до данас у појединим сриским православним прквеним општинама подигнуто, које од општина самих, које иак од појединих добротворних задруга православних Српкиња више дечијих забавишта, то је ваљало одношаје истих у интересу успешнога деловања њиховога уредити. При уређењу ових одношаја ирилагодио је верно-одани сабор овај одредбе уредбе ове (од §. 11—3.8) у погледу цели, којој имају да служе ова дечија забавишта, у ногледу дужности родитеља, који дају децу своју у ова забавишта, у погледу црквепих ошптина, које подижу и издржавају ова забавишта и напокон у погледу стручнога образовања, рада и наплате забавиља —- у свему овоодносним одредбама угар. XV. зак. чланка од год. 1891. о забавпштима, иостаравгаи се уједно нрелазним опреде-