Српски сион

„СР11СКМ СМОН."

1Јр. 16.

одговорнима за успех п папредовање својих ученика и учепица у васпитању п науци, одређене су и њихове дужности, које као вероисповедни учитељи имају ирема својој цркви, а поверено је митрополијском школском савету, да пронише службена нравила О Вршењу уЧИТе.БСКе ДуЖНОСТП у ШКОЛИ И ЦрКВП. (§§ 39 —100). (СврппЛе се.)

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

(Наставак.)

Век, у коме ми живимо, горди се и дичи с мноштвом изванредних и нравих мајстора у црквеном пјенију, а лепота и силне гране црквеног нјенија као да су баш кулминирале у ери Стратимировићевој. Као најбољи црквени појци из те ере спомињу се особито: Ава Димитрије КрестиЛ, бивпш архимандрит крушедолски, и Дионисије ЧуииЛ, бивиш игуман беочински. Тешко је то одлучити, јер то ни сами познаваоци ове двојице не знају, који је од те двојице српских слаткопеваца био бољи и савршенији. За обојицу може се рећи, да су поред — што но реч — изредног свог „јестсства" — поред лепог и умиљатог гласа и поред богатог знања црквеног пјенија, имали и композиторског дара, јер они, н ако су перФектно и савршено научили од својих учитеља црквено лјеније, нису се само тим задовољавали, него су га још сваки на свој калуп и по свом особитом начину удешавали и дотеривали. Ја ћу овде у кратким потезима привести нешто, што ми је познато из њихова живота, па шат се из тнх цртнца буде могло судити, који је од њих двојице био бољи и савршенији појац. Почећу с Крестићем, јер је он и по годинама и по достојанству био старији од Чупића. Димитрије КрестиИ (како се звао пре калу ђерства, не знам) родио се у Иригу, тамо негде око 1762. године. У 12.-13. годнни својој оде он у манастир Крушедол, да се ту спрема за калуђерски чин. Неки старац по имену ТеоФан, бивши ту тада духовником, узме младога Крестића себи за ђака и иослужника, па опазивши у њему особитн дар и вољу за црквено пјеније, пошље га око 1776.— 1777. године неком грчком „даскалу" у Бановце, којп је био на гласу нојац и зналац разноврснога грчкога ије-

нија, да код овога научи грчко пјенпје. Крестић је с највећом пажњом слушао даскалово пјеније и научио од њега: Херувимску песму на свих 8гласова, све ирмосе, причасне, Василијеву служ бу, тон-деснотнн и многе друге ствари, а у самом Крушедолу, где је тада неговано славенско црквенопјенпје тако звано „старо", којеје такођедивно било, јамачно је научио цело то старо пјеније, јер свештеници, који га познаваху лично, веле, да је у прсте знао све велике сједалне, гласх Господсик и остало мало и велико пјеније. Неки онет стари, још данас живи свештеници из Срема веле за Крестића, да је он и од неког Грка, који је живио у Мишковци, учно појати, те је он то пјеније доцпије евојим индивидуалним модулацијама дотерао. 0 овом ми додуше ништа не прича још данас живи Крестићев ђак — игуман раковачки, отац Спиридон. Митроиолит Стеван Стратимировић (од 1790 до 1836.) као што се зна, био је врло велики љубитељ у ошнте црквеног благољепија а на по сс црквеног нјенија. Крестић пак био је с почетка прост јеромонах, али Стратимировић не гледећи на то, заљубив се у његов леп и умиљат глас, а нри том високо га ценећи као вештака у црквеном пјенију, ироизведе га од проста калуђера на степен архимандрита и даде му у настојатељство његов постриг — богати тада као и данас — манастир Крушедол*). КрестпН је Стратимировића прежнвео, иа је био обљубљен и особито одликован и од Стратими-

*) Судећи по овом високом одликовању Крестићеву од стране митрополита Стратимировића, моје би немеродавно мишљење било, да је Крестић биоврснији појац од "Чупића, јер Чупић, и ако је имао 6 гимн. разреда и богословију, чега КрестиМ. није имао, неудостоји се те части, да постане архимандритом. -Л. Б.