Српски сион

С тр . 262.

„СРИСКМ СИОН."

Б р . 17.

них дугаа у дужност: да подигну себи оваку вишу девојчку школу; обележава трајање и обим наставе у истој, квалиФикацију и дотадију иаставничког особља и начин постављања му. Но како се ове школе подижу и одржавају ноглавито у корист оних српскпх црквених општина, у којима су оне подигнуте — то се овом делу уредбе одредио и рок, до кога имају српске православне црквене општине у Новом Саду, Панчеву и Сомбору да толико умноже Фондове за издржавање ових школа, како би исте помоћу нрихода ових својих специјалних Фондова могле временом да подмирују све издатке око издржавања ових школа (§§. 101—127). Верно-одани сабор овај био је у даљем дужан да се постара и за ваљано теоретичко и практичко стручно образовање учитеља и учитељица, којима ће се поверити настава у српским православним автономним народним школама. Стручно образовање то получивали су исти учитељи и учитељице у српским православним учитељским школама у Сомбору, Горњем Карловцу и Пакрацу — у овој последњој дотле, док је иста јоште постојала. Но искуство је показало, да ваља устројити засебно мушку, засебно пак женску учитељску хпколу, са одвојеном управом и наставничким особљем, даље да ваља ради што интензивнијег стручног образовања протегнути трајање стручне наставе у учитељским школама на 4 године дана, напокон да ваља уза сваку учитељску школу иодигнути и устројити посебну веџбаоницу, која ће с њоме стајати увек у органској свези и служити само пелима учитељске школе, и најпосле да је нужно уза женску учнтељску школу устројити посебан стручни течај за стручно образовање забави.ља. Све ово одредио је верно-одани сабор овај у глави Ш-ој ове школске уредбе, одредивши у прелазној одредби уједно и рок, докле се учитељске школе у Сомбору и Горњем Карловцу имају по овим одредбама иреустројити (§§. 128—165). Да би српске православне велике гимназије у Ср. Карловцима и у Новом Саду могле се по прописима дотичног државног и земаљскога закона за средње школе устројити, дозволио је верно-одани сабор овај истима гимназијама и дотле, док се оне не узмогу из прихода својих заклада издржавати, потребпу им нотпору из српског нар. цркв. клирикалног школскога Фонда. У одсеку другом ове уредбе постављени су услови, под којима ће се ова потнора поменутим гимназијама издавати, и означен је и начин како ће патронати истих гимназија потребу ту исказивати и обрачунавати. Да не би нотпора ова превазилазила снагу Фонда, из којега се издаје, установљена је и дотација наставничког особља истих гимназија. (§§. 166—174) За што боље утврђење и што успешиији развитак религиозно-моралног живота у српским иравославним црквеним општииама нужно је да у истим онштинама делају свештеници, који су за свој важнн и узвишени иозив не само одушевљени, него су за исти ваљано и стручно спремљени. За образовање источно-православног српског свештенства постоји за сада у сриској митрополији једно богословско училиште у Ср. Карловцима. Унутарње уређење овога богословскога училишта спада у делокруг архпјерејског синода српске митрополије, који врши врховну уираву и надзор над овом школом и именује потребно учитељско особље а плату и пристојбе особљу томе одређује овај верно-одани сабор споразумно са поменутим архијерејским синодом. Одређујући у глави П-ој другога одсека ове школске уредбе плату проФесора, ректора, доцената и помоћника ове богословске школе —- верно-одани сабор овај установио је дотацију наставничког особља с то1а у највише могућој мери: да би истоме заводу тежиле најбоље наставничке снаге и једиом на исти пристављене, да би се позиву томе стално и одавале, пошто та стабилност наставничког особља богословске школе много доприноси успеншом деловању исте школе.