Српски сион

Бг. 18-

„СРНСЖМ СМОН."

С тр . 287.

„створили по извесним обрасцима, који нису по- Ј е призиао, да ,.демократске установе, особито у никли у крилу наше цркве, врло слободоумне и цркви, ако су на сувише широком базису, хоће демократске установе". ... Да се изопаче на штету цркве и народа'-. Могао би ТО учинити др. Полит баш, који (Наставиће се.) >-Оо^оО-н

Г 0 В 0 Р ИОСЛАНИКА НРОТЕ МАНОЈЛА ГРБИЋА, држан у сједници српског правоелав. народ. црквеног сабора 11. новембра 1892. (110 СТЕНОГРАФСКИМ БИЉЕШКАМА.) (Наставак.)

Године 1459. узели су Турци све земље старе сриске царевине, а четири године кашље освојили су н Г>осну и све су то претворили у своје пашалуке и своје санџаке, остало је само још нешто мало слободе у Херцеговини — али и то су Турци освојили. И од тога доба чемернога, настаје велика срнска емиграција или исељавање у сусједне земље. С народом су прешли и његови кнезови, деспоти Бранковићи, и тај народ није прешао као робље. Нрешао је да скуна са Мађарима брани своју отаџбину од Т.урака. Кад ми кућа изгори, куда Ј^у него к сусједу да се склоним? А зна ее, да су Србљи и Мађари негда се лијепо слагали и пријатељили се. Српске књагиње бивале су угарске краљ^це, а угарске књагиње биле су опет сриске краљице. Стари угарски краљеви давали су нашем народу ванредне повластице, а десиоти иаши уживали су права, каква су само краљу принадала. Они су подИзали овдје цркве и манастире, иоклањали су тијем својим задужбинама велика имања, и ти ноклони још и данас важе. Срнски деспоти имали су своју војску, своје заставе, били су чланови највишег угарског племства, а и миоге српске породице још и данас доводе своје племство из тијех времена. Угарски краљеви водили су рачуна о срп ском народу, а госиода нравници мораће то боље знати из декрета и законских чланака угарских краљева : Алберта, Матије, Владислава и т.- д. У исто доба иреселили су многи срнски ројеви у Далмацију и у Хрватску, а особито у карловачки и вараждински ђенералат, а и ови су ројеви заиста иреселили на.царске и краљевске нозиве, да бране даља турска нродирања,

за то су добили посебне привилегије. Све је то било на триста и двјеета година прије сеобе за патријарха Чарнојевића, а тих сеоба скоро нико и не спомнње, кад о српскијем сеобама пише; све се то броји од Чарнојевића. Али ееоба Чарнојевића са свим је друкчија била, и није онака како се о њој пише неирестано. Кад су Турци освојили српску царевнну, снремали су се да освоје и угарску краљевину. Па и то су постигли. Освојнше Биоград 1521. и отворише себи раван пут у Угарску, н кад на мохачком пољу 1526. потукоше Мађаре, — мало по мало освојише и Будим. Коме је позната иеторија Угарске, тај знаде, да су Турци из Будима владали до Ђура и Коморана нреко 140 година: и над Мађарима и над онијем Србљима, што се склонише у Угарску. Што би несрећа, да јој Србаља не бијаше! Тако траја до године 1683. Ова је година епохална у историји нашој српској и у јевронској. Те године ударише Турци грдном силом на Беч, да и њега освоје, али ту су они први пут озбиљно сузбијени н потучени. Доста је ту проливено и српске крви и хрватске и у опште словенске Та турека погибија била је тако жестока, да су Турци за неколике године бачени иза Дунава и Саве. Освојена је од њих: Хрватека са Ликом, Крбавом и Банијом, Славоиија са Осјеком, а овамо сва Угарска, што бијаше нод Турцима, осим једног дијела Баната. Али овако опијена иобједом војска ћесара и краља Леополда I. не застаде ни да се одмори, ни да се ирибере — него јурне за разбијеним Турцима преко Дунава и Саве, освајајући од њих земље и градове ио Балкану све до Скоиља