Српски сион

Стт. 27Н.

„ОРПСКМ СМОН.' 1

квени школски Савет 17. септембра 1874. бр. 14.455 у погледу мировине Димитрија Чобића бившег „директора српских националних школа" у Панчеву — изрично нризнало. Бероисповедно-национални карактер ових српских основних школа признавале су истима све, на и највише политичке области бивше војннчке крајине; карактер тај очуван је реченим школама превишњим краљевским отиисом од 10. августа 1868., отиуштеним у иредмету уређеља српске источно-православне цркве и школе — на темељу којем су српске православне општине, које су се у смислу речене превшнње уредбе организовале, бригу око одржавања, иадзора и унраве истих школа Фактично у своје руке примале — све овоодносне дужности и сва права неоснорено правилно и законито упражњавале. Тек од како је изишла нревишња уредба од 8. јуна 1871. у погледу народних школа у бившој војеној крајини, а нарочито од како је иста уредба XXVII. закон. чланком од год. 1873. у угарски законик увршћена — изволело је високо краљ. угар. министарство нрквених дела и јавне наставе отписима својпма од 27. маја 1874. бр. 3763 вероисповедни карактер речених српских народних школа у подручју бивше којне крајине оспорити, одузело је исте из старања месних српских источно-иравославних општина и испод уираве и надзора њихових надлежних епархијских власти. Против овога и овакога иоступања високог краљ. угар. министарства богочасти и јавне наставе — жалиле су се све источно-православне срнске општине у подручју бивше војене крајине митрополијскоме нар. цркв. школскоме Савету, што се нринудним начином народним школама њиховим одузима вероисповедни зиача]', кога су оне од постанка свога па себи носиле, што се одузимају месни школски фондови , које су источноиравославни Срби за издржавање ових својих школа подигли. Поводом ових жалби поднео је митрополијски нар. цркв. школски Савет 13. (25.) авг. 1874. високом краљ. угар. министарству богочасти и јавне наставе образложену молбу: да високо министарство благоизволи обуставити преображавање српских источноиравославних иародних пткола у подручју бивше војене крајине у општинске школе и да сходно наређењу §. 111. иревишњег краљ. отписа од 10. авг. 1868., тичућег се уређења источно-православне цркве и школе, путем изасланика својих и источно-нравоелавних школских власти карактер наведепих школа испита, основаноет жалбе општина извиди и по томе исте путем и иачином који је у закону одређен охотно санира. Но високо краљ. угар. министарство богочасти и јавне наставе нцје се нашло иобуђеним, да горњу молбу реченог школског савета уважи, пошто је отписом својим од 7. јануара 1885. бр. 26.273 ех 1874. истом савету изјавило, да остаје нри ирвобитној својој наредби од 27. маја 1874. бр. 3763. (Свршиће се). —•—■ НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

СРП. НРАВ. ПАР0ХИЈ8 И НАРОД У БАЧКОЈ ЕОАРХИЈИ. (Свршетак)

Говорећи до сада о животу нашега срп. прав. народа у парохијама епархије бачке, ми смо разматрали и иојаве у домаћем и нородичном животу каквих је било ире 100 г.

те смо садашње нојаве доводили у свезу са појавама из прошлости. На жалост сада имамо да размотримо некоје појаве у домаћем, породичном п религиозио-моралном