Српски сион

НЕДКЛзН1Л лист ЗА ДРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТ0Н01НЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ 1ИТР0П0ЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. В ласник : СРПСКИПАТРИЈАРХГЕОРГИЈЕ. -У редници : СЕРГИЈЕШАКРАК-НИНИЋИСАВАПЕТРОВИЋ. У НОВОМ САДУ 6. ЈУНА 1893.

овжаств Узроци религијозној сумњи, што но смо их изложили у нређашњем чланку*), иружили су нам већ нека правила за пресуђивање тога болеснога појава, који искрсава у сваком веку против хришћанске вере, ако и у различним облицима. Ми не нађосмо разлога, да му приписујемо особити зиачај што се тиче његове научне вредности; сумња је слабост, болешљивост нашега духа, а никако оглед н>егове снаге. А јш тим је већа њена моћ и замашнији њен утицај, што она, како видесмо, ласка таштини малених духова, што се иод њом крцје одвратност и бојазан од сваке озбиљне мисли, што она оправдава огрезлост у материји и роба насладе не буни у његову уживању. Овоме је чланку задатак, да нас још *) Види чланак „Религијозна еумња" у „Српском Сиону" од прошле године.

дубље уведе у претрес питања о истини и извесности. И сама природа човечјега духа доказује нам наиме, да ми можемо стећи познања и то тачнога познања у тројакој области истине — у области чулнога познања, духовнога иознања и натариродиога иознања. За то и сама суштина човечјега духа обара сумњу у њену тројаком облику и ноступности, а то су: скеитицизам, сензуализам и рацијонализам. Човеку је од природе урођена неодољива жеља за знањем, као што нас учи још Аристотело ') и као што, на делу, нотврђује наша свест. Ителигенција и јесте божанско у човеку, као што је ириметио Платон 2 ), по њој је он божјега рода 3 ), она ] ) Ме^арћуз. I. 1. 2 ) 1 )е е ,ери1 )1. x. р. 611. 3 ) Дела апост. 17, 28: Као што и неки од ваших певача рекоше: јер смо род његов.