Српски сион

Б р . 25.

„СРПОКМ СМОН."

њом немилих поеледица иабављати не нроиусте. Према том ће бити потребно да натпис упути својег епархијског школског реФерента односне заменика му, да се приликом обилажења срп. нар. школа непосредно увери о том, да ли се наредбе савета овога по пропису извршују или не, и да према том даље потребне кораке учини. 0 том се натпис даљега званичења ради извештава. Мз седнице срнског православног народно-црквеног школског савета, држане у Карловцима 18. (30.) марта 1893. године.

ГЕОРГИЈЕ с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

ОСНИВАМ МОНАШКЕ ШКОЛЕ У МАНАСШ ОПОБУ.

I. Дана 10. (22.) маја о. г. одржан је у манастиру Гргешегу, баш на појутарје манастирске славе, под иредседништвом Ље.гове Светости г. Латријарха Српског Теоргија збор настојника свих срп. прав. манастира у митрополији карловачкој. Збор је сазвала Његова Светост г. Патријарх ради саветовања и донашања одлуке у погледу отварања монашке школе и ради регулисања евих отворених нитања у животу и устројству манастирско-монашкога свештенства. Повесница наше овостране цркве и нашег калуђерства још није забележила на својим листовима, да је икада до сада одржан овакав општи калуђерски збор, у коме би учествовали настојници готово свих наших манаетира, из целе срн. прав. митрополије карловачке. По томе је 10. маја о. г. у манастиру Гргетегу одржани калуђерски збор, већ по својој спољашњој појави, догађај од еминентне историјске важности и значаја. Но још већма подиже важност и значај томе збору: узвишена цел, ради које је сазван. Настојници наших манастира у митрополији карловачкој као манастиреке старешине и предетавници манастирског монашког свештенства, стекоше се 10. маја о. г. у манастиру Гргетегу, да се саветују о духовним својим и манастирским потребама, иа узевши на око историјски Факт, да су се наши срн. прав. манастири и калуђери у историји наше цркве и народа прославили као најбуднији чувари св. наше вере иравославне, као најревнији будиоци праве верске и народне свеети и као најодушевљенији носиоци и заточници здраве црквене нросвете и опште народне културе — увидеше, да наши манастири и манастирски калуђери, ири промењеним околности-

ма, у данашњем времену, из многих важних узрока не могу да врше и испуњавају, као што би требало, своје узвишене религиозно - моралне и културно-просветне задатке у цркви и народу. Испитујући но томе узроке и разлоге са којих наши манастири и манастирски калуђери данашњим даном не могу да буду у цркви и народу оно, што су некад били — на збор и договор искупљени манастирски настојници и *калуђерске старешине нађогае и констатоваше, да духовном назадовању наших манастира и манастирско монашког евештенства најглавнији и основни узрок лежи у слабом, неиотпуном а често иогрегином или баги никаквом образовању и васиитању данашњега нашег манастирско-монашког свештенсшва, те на основу тога једногласно и једнодушно изјавише и закључише: да се ради образовања и васпитавања подмлатка манастирско-монашког свештенства оснује нарочита монашка школа, у којој ће се под руководством за то одабраних, спремних и одушевљнеих учитеља и наставника, по добро удешеном и целисходно опредељеном наставном нлану, у најбол.ем правцу учити и васпитавати сва она деца и они младићи, који теже да се посвете монашком чину и иозиву. Потребу отварања овакога завода увиђа цео свет — а најбоље је увидео ту потребу збор манаетирских настојника са узвишеном поглавицом нацркве наше челу. Монашки ред у опште, а специјално сталеж манастирско-монашког свештенства изгубио би онај „пи.чоп <Г е!хс", право на опстанак, те не би могао у данашњем напредном веку и даље ностојати — ако се не би створило за тај ред и сталеж згодно васпитнопросветно огњиште, на коме ће се будући монаеи у нрвом реду загревати тонлом љубављу *