Српски сион

С тр . 892.

„СРПСКИ СМОН."

13 р . 25.

према свето^ иозиву своме, те тонлином те љубави загрејани, иросвећивати свој ум иотребном им световном, богословском и економском науком, а животом и пажљиво руковођеним васпитањем у заводу оплемењивати и облагорођавати своја срца оним красним хришћанским врлинама, које дају моралну вредност и цену свакоме човеку у опште, а нарочито калуђеру, коме је баш искључиви животни задатак, да вршн и достизава ираве религиозно-моралне цели и смерове. Манастирски настојници и калуђерске старешине извршили су дана 10. маја о. г. у манастиру Гргетегу под председништвом врховне црквене поглавице Његове Светости г. Патријарма Георгијапохвално, важно и значајно дело, које ће са уважењем и признањем нримити цео народ наш у садашњости, а које ће ј 7 з то са нохвалом и искреном благодарношћу спомињати и сва каснија поколења наша. У данашњем добу, када највеће уздање наше нолажемо у наше црквено-народне просветне заводе, када очекујемо, да нам наше српске вероисповедне гимназије омладину нашу у православном н српеком народном духу образују и васпитају, да нам богословија и две наше срп. прав. вероисиоведне учитељске школе образују и васпитају ревне н одушевљене, честите и родољубиве свештенике и учитеље, те да ти свештеници и учитељи у религиозно-моралном и културно-нросветном погледу нренороде наш религиозним индиФерентизмом окужени и у култури и нравој народној просвети још све једнако заостали народ — ето нам и наиш калуђери оснивају нов нросветни завод, који ће такођер

служити јачању и ширењу религиозно-моралне свести н општој нашој црквено-народној просвети и култури. Поред завода, у којима се образују наши свештеници и учитељи, ево ће да се отвори и такав завод, у коме ће се систематски образовати и васпитавати подмладак за иаше манастирско монашко свештенство, за чије образовање и васпитање до сада још није било сходног и удесног завода. Оснивањем и отварањем монашке школе долазимо у положај, да ћемо имати свепреко иотребне нам заводе за образован.е нар. учнтељства и свештенства обојега реда. Оснивање новог просветног огњишта, отварање новога извора, из кога ће се синови нашега народа напајати слатким напитцима здраве народне просвете н крепити здравом храном праве хришћанске нобожности — заиста је дело похвално и значајно, па баш за то некаје слава и признање, хвала и благодарност свима онима, који радише и порадише, који одлучише и закључише: да се за образовање и васпитање нодмлатка манастирско монашког свештенства осиује и отвори нарочита школа, у којој ће се будућп монаси спремати и образовати за свој свети и узвишени калуђерски позив. Слава нека је настојницима наших манастира, који нод вођством своје врховне црквене стареншне — својеволшо н без икаквог нрисиљавања са стране — са знатним матермјалним жртвама оснивају нов просветни завод, који ће и цркви и народу од велике користи бити, а који ће уз то већ и својом појавом високо поднзати углед и вредност нашег калуђерског сталежа. (Наставиће се)

€>ЈЈ

■дау. _ „ \&Ј X ЖХЕ ЈЕ

(Наставак.)

Релативном, коначном, погодбеноЈг сазнању дат је тиме нагон за развиће и ногодба за напредак, али. с друге стране, и прилика да може да заблуди. Непогрешивост је, где год се нојави, сигнатура божанскога. На то је историја развића и напредовања у знаностима, уједно и историја човечјега духа, који као какав рудар, све с нова на ново силази у дубока, мрачна окна, да изнесе горе на видело златну руду

сазнања, који тражи истину и иалази истпну, само ретко потпуно и сасвим чисту од талога заблуда и само у постојаној борби са сенама ноћним. које се шире ио земљи сазнања. „ Вог је истина ," вели Јов. Милер, „нама остаје истраживање". „Најлепша је срећа мислена човека, кад докучи, што се да докучитн, а мирно ноштује, што се не

да докучити" 44 ). Дубокозначајне су 44) Г ете ^ 8р Г иеће 111 Ргоза III. књ стр. 302,

оне