Српски сион

Б р. 26.

С тр . 415.

склонљена и наређена је нова организација исте нод руководством старог цркв. одбора. — Дато је упутство изасланику админ. одбора у иогледу организадије цркв. онштине у Молу. — Одбијен је писмени нредлог десеторице чланова епарх. скупштине бачке, да се сазове скушптина епархијска, у цељи претресања цркв. иолитике државне и нових законских предлога, иошто је исти нредлог постао беспредметним. —■ Сироведена су два нризива Саборском Одбору. — Саслушан је извештај ревизора у погледу рачуна неких дркв. општина. — У седници овој решено је иреко 150 предмета. — Консисторија епархије бачке држала је 16. (28.) јуна о. г. и опет иод председништвом Његове Светости, своју редовну седницу, која је следеће важније предмете решила: Саопштиће се свештеницима и неким свешт. удовицама одлуке вис. министарства просвете, којима им је државну прнпомоћ подарена; нреноручено је истом више свештеника и удовица за ирипомоћ. — Прочитан је допис Његове Светоети о руконоложењу сврш. клирика Ђорђа ИавковиИа за ђакона сомборског. — Услед дописа Архидијецезалне Конснсторије у Карловци забрањено је новосадском свештенству вршење свештеничких функција у граду Варадину, пошто исти град иотпада нод Архидијецезу. — Подарен је допуст пароху В. Ч. Футошком и Ђ. М. ковиљском. Узети су на знање извештаји о неким иротонресвитератским свешт. исповестима. — Одређен је избор пароха у Силбашу и Мартоношу, а комнетент један за шандорску парохију Ј. С. позваће се да молбу своју нужним исправама снабде. — Парох Е. С. ослобођен је од на терет му стављене оптужбе као неосноване. Дозвољено је цркв. ошнтини сивачкој, да свој иконостас оиравити може. — Узет је на иовољно знање извештај парох. звања у Д. Ковиљу о преводу једног католика у нравославну веру. Одбијена је молба јереја С. Н. за припомоћ из јерар. фондз , пошто исти ужива потпуну свештеничку дотацију. — Узет је са сажаљењем на знање извештај о смрти Летра ПешровиЛа, умир. нароха у Мартоношу. — Умолиће се Саборски Одбор, да В. Ј. капелана новосадског у пензију стави, пошто исти као умоболан није способан за службу. — Одобрена је подела парохија у цркв. општини сомборској. — Одбијен је призив грађ. певачког друштва сомборског против одлуке црХГвеног одбора тамошњег, а тужба истог

издата је одбору на изјасњење. — Осим тога донесено је до 30 решења у разним брачним иарницама. — Свега је решено у овом одсеку до 100 нредмета. Г. В. — (Г. Душан Ружић) свргиени богослов из В. Бечкерека и народни нитомац, иромовиран је 19. јуна о г. за доктора философије на университету у Јени, у Немачкој. Ово с радошћу бележимо као редак иример вредноће и марљивости. Пошто ће се др. РужиК иосветити свештеничком чину, кличемо му: Живио и дај Боже, да својим знањем буде од користи нашој цркви и народу!

4 Ш ? ^ 'X — (| Душан Писаревић) парох румски, нреставио се у Руми 15. маја о. г., а сутра дан, баш на нрви дан наших Духова опојан је у цркви „Свих Светих" и уз велико саучешће народа сарањен у срнском гробљу румском. Млађани покојннк, вредан и савеетан делатељ у винограду Госнодњем, родио се 28. марта 1864. г. у Руми од сиромашног занатлије Стевана Писаревића. После свршене основне школе у месту свога рођења, ступи 1875. г. у гимназију, те I. и II. разред и целу горњу гимназију сврши у Новом Саду, а III. и IV. разред у Сремским Карловцима. Године 1883. с великим одушевљењем уиише се у карловачку богословију. Овде се много напатио, борећи се са највећом сиромаштином; но добра она душа страдалног нротосинђела Никодима Демајића даде му заслуге у архидијецезалној консисторијалној канцеларији, где је иокојник у слободним часовима својим, док су се његови имућнији другови шетали и забављали, као црв радио нренисивајући разне консисторијалне окружнице и заииснике. Као вредном и одличном богослову дозволи му блаженоноч. натријарх Герман и кр. угарско министарство, да се заиоии након навршене III. године богословије. Оженивши се с Олгом, средњом кћерком проте среза вуковарскога и нароха осечкога Лазара Поновића, зађакони га блажснопоч. патријарх Герман у очи, а занони на сами празник Ваведенија 1886. год. и пристави га за капелана свом брату Стевану Анђелићу, пароху митровачком, где остаде све до јануара 1891. год. Чисто му је свануло, кад је 1891. год. у јануару у Руму за администратора парохије при