Српски сион

бр. 26.

„СРПСКМ СИОН."

С тр . 413.

Ти калуђери ке бити доетојни потомци калуђера Макарија, првог сриског штампара , коме ће се баш ове године одржати свечани номен о нрослави 400-годишн.ице ирве срнске калуђерске штампарије. Калуђери, који сада купише манастирску штампарију, настављају оно важно културно нросветно дело, које јепрви српски штамнар, смирени калуђер Макарије пре 400 година отпочео. Данашњи наши калуђери нису ни мо-

гли достојније прославити усномену калуђера Макарија — већ купом и осннвањем трве сриске манастирске штамиарије, која ће и у данашњем напредном времену исто тако добро доћи и многе културно-нросветне користи донети нашој цркви и нашем народу — баш као што је у оно ночетно време важна н корисна била нрва српска штампарија смиреног калуђера Макарнја.

— (Архијерејска литургија у манастиру Раваници.) Овогодишња видов-данска слава и свечаност у манастиру Раваниди прослављена је светлије но обично с тога, што је тога дана манастирску славу увеличао својим приеуством преосв. г. епископ пакрачки Мирон. Преосвећени владика, дошав у Карловце у седнице Митрополитског Савета, с радошћу је похитао на Видовдан у манастир Раваницу, да на душевну утеху и насладу много искупљеног срп. прав. народа одслужи св. литургију у храму, у којему почива тело св. Кнеза Лазара. Како у манастиру Раваници на дан видов-данске славе за потоњих 12 година не беше архијерејске литургије — и како се у напред знало, да ће преосв. владика доћи у манастир — слегло се било у манастир двојином толико народа, него обично. Преосв. г. Епископ Мирон одслужио је дивно и велнчанствено св. архијерејску литургију уз асистенцију три протосинђела, једног игумана, два јеромонаха и два ђакона. Пре св, литургије осветио је иреосв. владика онај дивни и драгоцени крст, што га је краљ Србије Александар I. ноклонио манастиру Раваници. На св. литургији нзговорио је иреосв. г. Епископ кратку али дивно смишљену, иоучну и скроз срдачну беседу, коју су врло многи од народа са сузним очима саслушали, а свиколици који у храму места нађоше, красно се поучише и назидаше дивном поуком те одабране беседе владичине. Ту се јасно по казало: шта вреди то, када устане епископ, те проговори своме народу од срца — к срцу. Ту у раваничкој цркви јасно се видело, да наш народ

још зна искрено и одано да љуои своЈе светиње — те кад му се из уста његова еиископа казују речи чисте еванђелске науке и нраве српске и православне поуке — народ се заноси за тим поучним речима, те искрено и срдачно уважава, љуби и ноштује свога епископа. Па баш с тога раваничка слава никада не би требало да буде без архијерејске литургије — а наЈ - мање без веште и одабране поуке народу, јер свако семе, које се на том светом огњишту у народ засеје, без сумње урађа стогубим плодом. Његовом Високопреосвештенству г. Енископу Мирону од срца благодаримо, што је својом носетом овогодишњу раваничку славу увеличао, а својом беседом извршиоједно апостолско дело, које је многе утешило и које за цело није остало ннти ће остати без својих благодетних плодова. — (Рукоположења.) На св. архијерејској литургији, коју је 13. јунија о, г. у карловачкој саборноЈ - цркви служио високонреосвећени г. епископ пакрачки Мирон, рукоположен је ђакон манастира Раванице Герасим за нресвитера, а свршени клирик Манојло РадошевиЛ за ђакона. Сутра дан, 14. јунија рукоположен је М. ГадошевиИ за пресвитера, а монах раванички Михаило ФилииовиИ за ђакона На Вндов-дан 15. јунија рукоположен је у манастиру Раваници од Његовога Високопреосвештенства г. енископа Мирона монах раковачки Никанор ЧалошевиЛ за ђакона. — РадошевиК одлази за личнога помоћника староме пароху буђановачком, раванички јеромонах Герасим и ђакон Михаило остају у манастиру Раваници а

✓