Српски сион

В Р. .28.

„СРИСКИ сион.«

С ТР . 449.

103 1 — 3 С Т Е Ч А Ј. Потписапа ериско-православиа црквено-тиколска огпитина. потребује за евоју школу .једног учитеља. Плата је истоме 300 ®ор. у готовом, слободан стан са баштом и огревом и 60 Фор. а. вр. за неровођство у одбореким седиицама. Рок је стечају до 15. августа о. г. Натецатељи дужни су својој молби нриложити и сведоџбу своје политичне власти. ПурпчпИ, 1. јулија 1898. Сриско-православиа црквено-школска опгатина. 105 1 — 1 О ГЛАС. Срн. нравославна црквено-школска оаштина у Новоме Саду нотребује 65 хватп храстових дрва. Позивају се сви, који би нол>шт били, да ову нотребу подмире, да своје нисмене нонуде ноднесу нотписаној онштини најдаље до 19. (31.) јула ове године. У Новоме Саду 23. јуна (5. јула.) 1893. Српска православна црквено-школска општина. С. О. 1565. ех 1893. 100 1 — 3 С Т Е Ч А Ј. Ради ионуњен.а стипендијског места за струку трговичку , а евентуално и оног за струку обртннчку у зкклади ЛетровиЛ-Харишевој. овим се раснисује стечај. Стипендија износи годишње 300 ®ор. а. вр. Стипендију из ове закладе могу получити само младићи српске народностп и источно-нравославне вероисповести из земаља угарске круне; а изабране стипендисте моћи ћс. своје стинендије само на наставним заводима у земљама угарске круне, а тек изнимио и с дозволом високог кр. уг. мипистарства богочасти и јавне наставе и на. наставним заводима у другој половини аустроугарске монархије или у иноземству уживати. При једнаком својству молитеља имају ирвенство они, који су без имања, иред онима, који таковога поседују, а у истим околностима имају нрвенство ире свију сродници основатеља, иок. Марије Хариш рођ; Петровић и мужа јој пок. Григорија Хариша из Земуна. Молитељи имају с.воје, крнггеиим иисмом, лечничком сведоџбом о каламљењу богиња и стању свога здравља, школском сведоџбом о до сад свршеним наукама и најпосле сведоџбом политичне власти о своме имаовинском стању обложене молбенице саборском одбору у Карловцима најдаље до 19. (31.) августа т. г. поднети. У Карловцима 1. (13.) јула 1893. ГГредседништво саборског одбора.

С. О. 1566. ех 1893. 101 1-3 С ТЕЧ А Ј. Ради иопуњења три, евентуално и више уиразн.ених стииендијских места у заклади иок. Ћор/ји иле.м. Сервнјског III. разреда, нојединце са 105 ф. годишње стипеидије, отвара се овим с.течај. Стипе.ндију из ове закладе може нолучити сваки онај срнске народноети и православне вероисновести ученик, који ее добро учи, иримерно влада, а сиромашног је стања, и навршио је 12-ту годину евога живота. Стипендисте III. разреда ове закладе могу се с временом, ако нулшу квалиФикацију све једнако имали буду, нромаћи у више стипендијске разреде, т. ј. у II. разред са годишњом стипендијом од 157 ®ор. 50 новч., и I. разред еа годишњом стииендијом од 210 Фор., и имају у томе ногледу првенетво нред другима, којн ту етипендију уживали нису. Питомци ове закладе могу своје науке еамо на отачаственим заводима у Угарској и Хрватекој и Славонији слушати, а само с дозволом високе кр. угар. владе могу се и у иноземству учити. Молитељи имају своје, крштеним писмом, школским сведоџбама, еведоџбом сиромаштва и најпосле лечничком сведоџбом о томе, да су здрави, обложене молбенице саборском одбору у Карловцима најдаље до 19. (31.) авгуета т. г. поднети. У Карловцима 1. (13.) јула ; ?93. I Гредеедншпгво саборског одбора. 83 з—з С Т Е Ч А Ј. На уиражњеио учитељско место у 06ровцу (Бачка) с којим ,је екончаиа ељедећа нлата и нриходи: У готовом иовцу 111 Фор. 05 новч., 14 метер-цеити жита по пијачној цени, К)Ч 2 кубикметера тврдих дрва, 3 / 4 сееије земље еа припадајућим јарошем, гувио и слободан стан еа баштом. На пол сесије порезу и еквивалент политична оиштина плаћа, а на јарош сам учител.. Изабраном учитељу за горњи нриход сиада у дужност све законом прописане предмете у школи предавати, повторну нтколу држати, у цркви појати и децу у иојању обучавати и црквенооиштинеким перо- и рачуновођом бити. Од укопа и парастоса кад позван буде, добија 50 новч. Молбеиине имају се најдаље до 20. августа по нов. кал. нрипослати ерп. цркв.-школекој општини. У Обровцу 29. јуна 1893. Данил Периншћ, Дагаа Јовин, парох и управитељ. председник. Душан Поповић, перовођа.