Српски сион

С тр. 470.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р . 30.

цркве у земљи, римокатоличке и источно-православне, и поднели су Вашем Величанству и високој влади Вашег Величанства своје најпонизније представке п споменпце, у којнма наглашују с једне стране велику повреду, која ће се цркви и црквеним закопима нанети, а с друге стране штетне и опасне последице, које ће и но цркву и по државу настати, ако ти законски предлози законом постану. Понаособ и преосвештени српски православни епископат митрополије карловачке подпео је Његовој Преузвишеиости г. кр. уг. министру-председнику Дру Александру Векерле-у своју представку од 9. (21.) маја 1893, у којој је становиште своје нрема законским предлозима, о којима је реч, са гледишта божанствених установа источноправославне цркве обележио и штетне последице паређења у тим предлозима садржаних истакнуо, а усудио се у исти мах и Вашем царском и апостолско-краљевском Величанству припасти с најпонизнијом молбом, да бисте Ваше Величанство срнску источпоправославну цркву и највернији српски народ у отачаску заштиту узети и од претеће опасности најмилостивије нас сачувати благоволили. Но како се питања, покренута у често поменутом црквено-иолитичном програму и на н,ему основаним законским предлозима од чести дотичу и правног круга народноцрквене автономије, која српском источно-православном народу у опсегу митрополије карловачке на основу земаљских закона у пословима цркве, школе и па ове односећих се заклада припада, то се и најпонизнији саборски одбор, који је ностављен у смислу §. 21. саборског устројства потврђеног превишњим решењем Вашег Величанства од 14. маја 1875, као излив српског православног народно-црквеног сабора, који је по §. 18. саборског уетројства позван, да се стара за одржање народно-црквене автономије, побуђепим нашао, да предложене законске основе са гледишта установа ове автономије у посматрање узме и своје становиште обележи, и учинио је то у својој, Његовој Преузвишености господину кр. уг. министру-председнику поднесеној и овде под -I. у најдубљој понизности у препису прикљученој представци, у којој изјављује, да је он у овом предмету једног мишљења са преосвештеним срнским источно-православним енисконатом, и да се молби епископата за најмилостивије отклоњење поднесених законских нредлога прпдружује и исту нодупире. Доносећи ово у најдубљем страхопоштовању до превишњег знања Вашег Величанства, с поданичким поклонством прибегава овај верно-одани саборски одбор Вашем Величанству с најнонизнијом молбом, да бисте Ваше царско и апостолско-краљевско Величанство здружене молбе преосвештеног српског православног епископата и овог најпонизнијег сабореког одбора у интересу одржања српске источно-православне народно-црквене автопомије у отачаско-милостиви обзир узети благоволили. Из седннце саборског одбора држаие у Еарловцима 12. (24.) јуна 1893. Вашег царског и апостолско-краљевског Величанства Верно-одаии српски православни народно црквени саборски одбор: ј"еоргије јоранковић. с. р, Патријарх. Представка саборског одбора поднесена Његовој Преузвишености г. кр. уг. миниетру-председннку Дру Александру Векерле-у у предмету црквено-политичног програма високог кр. уг. министарства. р п — — 64 ■ • Ц ^ " • ех 1893.» Преузвишени Тосаодине Министре-Председниче! Црквено-политични ирограм високе кр. уг. владе, у изведење којега је иста висока влада до сад земаљском законодавству три законска предлога ноднети изволила, наиме: предлог о уваћању грађаиских матица, о рецепцији израилћанске вере и о