Српски сион

_ (јтр. 472. ј »1рпски сион ." вр. зо.. предложеног дркв. политичног програма, особито по сиол»ашње одношаје срн. правосл. цркве и иародно-прквену автономију српског парода потекле, једпога мишљеља са иреосвештепим еиископатом, п да мора нротив аакоиских иредлога, који су памеи.ени мивсдеи.у тога црквено-нодптнчиог програма, исто тако као н еилсконат одлучно глас свој иодићи, и то тим нре, што би се иаумл.епим цјжвепо нолитнчшш законима укинуо делокруг нрквеиих власти, који се одпоси на вођеи.е матица рођених, венчаиих и ум])лих, и на судство у брачиим нарницама, у којега уређиваљу и вршен.у нрема саборским уредбама, нотврђеиим иоевншн.им решен.има од 10. августа 1868, 29. маја 1871. и 14. маја 1875. и световии чланови цркве учес/гвују, те у следству тога 1Вашу Преуивишеност најучтивије иавестити. да се он нредставкама нреосвештеног срп. ист. иравославиог еиископата карловачке митронолије од 9. (21). маја 1893. највишем месту и Вашој Преузвишеиости нодиесенима у свему нридружује и молбу еиискоиата аа најмилостивије отклон.еше горе истакнутих закопских нредлога подунире. Из с-еднице саборског одбора, држаие у Карловцима 12. (24.) јуиа 1893. ј~" ЕОРГИЈЕ јрРАНКОВИЋ С. Р. Иатријлрх. ' НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, ОСНИВАЕЕ МОНАШКЕ ШКОЛЕ У ШАНАСТИРУ СПОВУ (Паставак).

Б. Ботословски предмети. 1. Сввто иисмо, као оспошш п најгллглшји богословскп нредмет, 11041111.0 се ииучагттп у I. разреду са учеп.ем прпиоиедака пз ск. писма старог п новог завета. То је осиовнп и илјпримитивнијп а уједно и најбол.и начнп, да се нитомци са главним деловима св. нисма унознају. У 11. разреду увађају се ученици у прагматично иознавање св. писма старог завета, т. ј. уче о писцима, броју, садржини, иравцу п богодухновености св. нисма старог завета — а нри том читају старо-заветне кн.игс на сриском и словенском тексту. У III. разреду уводс се питомци у подробније познаваи.е св. нисма нов. завета т. ј. уче о броју, нисцима, садржини, правцу и богодухновености новозаветнпх књига, као и упоређују садржину појединих књига. 2. За оншту, али иочетну веронаучиу паставу налази се најцелпсходнијим, да питомци у I. разреду уче катихизис — као ириродни нрелаз на сиетематску догматику и моралку, које се наукс у II., III. и IV. разреду уче. 3. Црквена историји почиње у I. разреду са учењем биогра®ија најзнатнијпх лица из опште и срнске црквене историје — а особито са учењем животониса св. угодника божјих. У II. раз-

реду учи се систематска али популарпа псторпја хришћанеке цркве до оцепл.ења (1054. г.) а у III. разреду историја хрншћаиске цркве од оценл.ења до данас, са носебном нсторијом српске црквс, те се у IV. разреду завршује учење историје са историјом монаштва, која треба да загреје и одушеви моиашке питомце, да се у монашким врлинама, па узорите и славие моиахе угледају. 4. Тумачење св. аисмп предузпма се такођер иостепено, јер заиочин.е најпре тумачењем педељних и празиичних евангелија и апостола (у II. разреду), за тим се прелази к иосебном тумачењу старозаветних, а особито новозаветиих књига — на основу тумачења св. отаца, која се у словенском тексту читају (III. разред). 5. Литургика је важан предмет у монашком семииару, па за то се кроз три године постеиено п темељно пзучава. Да је све оно нужно изучавати, што је у нацрту наставног плана изложено, само је по себи очевидно. 6. Један од најважнијих нредмета, који се у монашком семипару озбил.но и темел.ито учити има, јесте: црквено иојчње сч црквенџм иравплом. Па тај предмет треба особитог обзира иматн п велику му иажњу поклањати, — па за то би се тај предмет — строго по нацрту наставнога