Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 30.

Ва тим: 1. Члан. Беседа 4. — Разјаенити у њему а.) шта зиачи ко единлго Еога, б.) набројити с кратким разјашњењем битна (суштаствена) својства божја. Беседа 5. — в.) При расматрању речи: Отац ( Отјцх ) изложити уиење о св. Тројици, а на име: 1.) основ учења о св. Тројици, 2.) фактично различје божанских лица и лична им својства, 3.) божанственост, једносушност и јоднакост лица св. Тројице. Беседа 6. — г.) Показати, шта значи: Еадержителк и Твоцецк; потврдитн речима св. Писма учешће у госнодству и стварању света свију лица св. Тројице, д.) за тим, разјашњујући речи: невб и зежли, говорити о створењу света из ничег, о побуди, о цели стварања и савршенству свега што је створено. Беседа 7. — е.) Даље — (видилш/их же кскл1х и н(кидилшл»а) •— о стварању у посебностима, као : 1.) о створењу ангела, 2.) о њиховим савршенствима и 3.) о подели на добре и зле. За тим —- својства добрих ангела, њихово наравствено савригенство и блаженство, служба њихова Богу и нашем спасењу. Беседа 8. -— Биће злих духова, њихов грех, наравствено стање, судба, непрестано нротивљење вољи божјој, злобно п штетно делање им протнв нашег сласења. II р и м е д б а. — Овде се може дотаћи разних сујеверица у иогледу добрих и злих ангела, које се по разним местима укорениле. Беседа 9. — ж.) 0 шестодневном стварању свега што се види: особитост при стварању човека — мужа и жене, невино стање, госиодство над земљом и тварима, које на њој живе; блажени живот Адама и Еве, о дрвету живота и познавања добра и зла, о нромислу Божјем. — Овде је згодно нриметити, да судбине (Шит) п слепог случаја нема. 2. Члан. Беседа 10. — У том члану вере ноказати, да се Ис. Христос назива „еднннл»х Го= сподол1х" у том смислу — што је Он истинити Бог. Јер име — Господ је једно од имена Божјих. Сином божјим единороднил!х, т. ј. не по створењу од Бога оца, као све твари, не по успновљењу, као што су сви којп верују (Ниота

усиновљени Богу кроз Ис. Христа, но у смислу сопственом, као Син по суштаству, рођени од Оца пре свију векова; да се речима ск^тл и> ск Н јтл у неколнко нсказује духовно рођење, речима Бога истнннл Ш Еога истиннл казује се Божанственост Бога Сина, једнака Божанствености Бога Оца, — да је Син рођен, а не створен и по томе да је једнаке божанствене природе са Оцем, једнога суштаства једносуштан оцу. Њиж же кса Бкиил — да је снн Божји заједно са Богом Оцем деловао нри стварању света. 3. Члан. Беседа 11. — 1.) Говорити, како је Син Божји сишао с неба на земљу, као „кез= д-кс^фУи" т. ј. не прелажењем с места на место, него само јављањем на земљи у човечјој природи. Он се ваплотио од Св. Духа и, родивши се од пресв. Дјеве, начинио се човеком, не престајући битиБогом; 2.) дошао је на земљу, да — по обећању — спасе род људски од греха, проклетства и смрти. Беседа 12. — 3.) Пеказати како јеиостао грех, а на име: дати појам о заповести неокусити од плода дрвета познања у рају са претњом смрти, ако се наруши заповест; изложити историју пада и штетних му иоследица за све људе; покасти, какво је то проклетство и каква се овде разуме смрт; представити немогућност ослобођења од греховности евојим силама и неопходност искупљења. 4. Члан. Беседа 13. — 1.) Казати, да је Ис. Хр. заиста раслет за нас, т. ј. да је Он безгрешан пострадао и умр'о смрку на крсту, да евојим страдањем и смрћу задовољи правди небесно.ј и нас грешне избави од заслужене осуде и казне; 2.) да је он страдао и умр'о као човек; а Божанство није страдало и није умрло (зато, што не може), ако и није остављало човештва; 3.) да је Ис. Хр. страдао н умр'о за све, но да се спасавају само они, који са вером и љубављу примају учешће у страдањима његовим (разјаснити по Катихизису); 4.) иоказати, како нас смрт Ис. Христа спасава (види Катихизис). Беседа 14. — Говорити о важности и силн крста Христова и о његовој форми, а тако исто и о крсном знаку (Правосл. Исп. чл. 4). ће «е).