Српски сион

С тр . 476.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 30.

зиским. Тако у новоеадском имамо спомен о светосавској прослави у гимназиској дворани добротвору Томи ЗековиЛу, који је 6544 Фор. 69 нов. оставио Фонду гимназиском — а сномен-говор држао је управитељ гимназиски В. Пушибрк. — Како је 17. августа 1892 умрво народни добротвор Стеван АиђелиК, то је и њему учињен достојан сиомен у карловачком летонису са спомен-говором од управитеља Ст. Лазића. Остали предметп нису тако важни, да их спомињемо. Обс гимназије воде летонис само ио новоме календару, за то и пада св. Сава 26. јануара уместо 14. Зар се не би могла оба календара употребити? 9. Из статистике ученика видимо, да је у обе гимназије било уписапих ученика 661, и то у новосадској 301 а у карловачкој 360, и да је крајем године испит полагало 630 (285 и 345); Србаља је било међу испитанима 584 (276 и 308), православних исто толико; по сталежу родитеља теже је уиоредити, јер није исто мерило узето, но ипак се у новосадској највише учило синова трговачких и занатлијских (30°/ 0 ) а у карловачкој економских (27'7°/ 0 ). Док у карло вачкој гимназији имаде Карловчана 26-1°/ 0 , у иовосадској је тек 14'6°/ 0 Новосађана — а то долази отуда, што многи новосадски синови иду у трговачку школу а неки и у државну мађарску гимназију. Кад се унореде крајеви, из којих је све ученика у обе гимназије, излази, да је највише ученика из Хрватске и Славоније (49'1°/ 0 ). По уснеху не да се такође тачно навести и опет због неједнаког мерила у опсњивању, јер у новосадској нема одликовања: врло добро из свију

предмета имају у овој гимназији њих 17 (6-3°/ 0 ), у карловачкој одлику 49 (14*2°/ 0 ), — разлика је толика за то, што је у новосадској гимназији строжије мерило. По владању се нс може упоредити у обе гимназије, јер у карловачком извештају није владање ни наведено. 10. На послетку наводимо, да су обе гимназије почеле штампати списак књига у својим библиотекама, те ће се штампање дотле наставити, док год се дела библиотека не наштамна. Ово је зацело било и потребно, јер тек овим путем може се видети права вредност библиотека у наших гимназија. Не можемо проиустити а да не уноредимо наше гимназије још и у згради самој. Дуго је и дуго чекала карловачка гимназија, да се смести у таку зграду, која одговара и хигијенским и педагошким захтевима; новосадска је у том иогледу боље стајала, но данас је већ и она баш што се зграде и просторија тиче врло непотиуна; нема довољно соба за учевна средства. и учила, нема собе за цртање, за турновањс; школске собе су нрепуне учепицима, да се не можеш маћи, јер је ученика сваке годинс све више и више. Да су пуне собе на уштрб ђачкој дисциплини, да учевна средства много не вреде, ако их и имаш, кад их немаш где честито ни сместити а камо ли са њима ученицима нредавати — знаће сваки, који је икад завирио у школу. Крајње је време, да се и у томе иомогне. ПроФесорска колегија већ је више пута ову ствар покретала, но је свагда горе запињала и запела. Државна власт тражи ироширење зграде а наши позвани или Кугс или негативно решавају, а школа трпи свакојако.

С.

дописи. (Свештенички збор протопресвитерата панчевачког.)

Дозволом и благословом Његовог Високопреосвештенства Г. Епископа-Дијецезана Нектаријч одржало јс свештенство панчевачког нротопресвитерата 30. јуна о. г. збор у Панчсву. Већ сама важност предмста, о ком сс трсбало и ово свештенотво изјаснити, захтевалаје, да овај збор што боље носећен буде. И заиста се својој цркви и иароду одано свештенство нротопресвитерата овог искунило у врло лепом броју. И ако је овај протонресвнтерат врло велик, ноједине општипе врло удаљене од седшпта нро-

тонресвитера, ипак сс сакунило на збор 29 свештеника, тако рећи из свију, иа и из најудаљенијих општина. Пре збора одржано је свечано нризивање св. Духа, на ком је чинодјејствовао иротопресвитер, пречасни г. Сава СтојшиК, уз асистенцију пароха нсрлешког г. Л. НешковиИа и адмипистратора сакулског г. А. ЋурчиЛа. По том је одржан збор у нрекрасној зборници цркв. онштине панчевачке. Псровођа збора беше г. Душан ЈаблановиЛ, иарох нанчевачкц,