Српски сион

Б р . 32.

„ОРПСКИ СИОН.'

С ТР. 513.

међу Србима војплцима, који еу га свиколици вапредно јако волели. Но волели су пок. Мирона и Иесрби војници, а особито чаеници, нижи и вигаи, јер иок. Мироп знао је евојим љубазним понашаљем, својим хумористичким и духовитим разговорима свакога за се задобити. Познавао је нага народ и његове прошле и еадашње прилике, као ретко ко од млађих људи. Није било и нема готово виђенијег члана у нагаем народу. којега он није лично или пначе познавао. Знао је врло темељно, често врло хумористично, а често и саркастично суднти и пресуђивати о логаим прпликама и кобним неириликама нашега народа у овим крајевима. Кад је о томе зборио, из сваке речи његове видело се, да је прави родољуб и истински пријатељ своје св. православне цркве и свога народа. ГГо својој спреми и по своме дару био је пок. Мпрои позван да послужи нагаој цркви и нашем народу и на већој и важпијој којој позицији •— али због његове негато бурније и живахније наравн. а нешто и е тога, гато су га многи криво разумели,

плп га ни познавали ппсу — мимоишла га је свака почаст и одликован.е у калуђерству. Од прогале године ночео је — пре тога ииаче свагда здрав и крепак — побољеватн и телесно нагло опадатн. те је у потоље доба већином био иа допусту, тражећи лека тешкој бољетици својој. Недавио је био нменоваи и постављен за војничког свештеиика при ц. и кр. војничком гаринзону у Пе троварадину, па је, надајући се, да ће издравити, догаао да заузме своје место у Петроварадину, али ту га иагло п емрт задеси. Умрво је жалосно, а тако је и сахрањеп. Чак ни најближи сродници не дознадоше у брзо за ненадну му смрт — те је сахрањен, неоплакан од блнже својте и родбине, са храњен је тужно н жалосно као гато ее обично калуђер сарањује! Мртво тело опојали су му и погребли калуђери: Герман Оиачић, патр. протоешфел. Сергије Попић, дворскн економ н Георгије Видицки. јерођакоп и конс. бележник бачки, са свегатеником Стеваном Јовићем. Нека му је „вђчнал аамнтк" !

ОГЛАСИ.

Е Но 493. ех 1893,/К. бр. 500. С Т Е Ч А Ј.

140 1-3

На паукк1'ЂЈско место у Нађлаку, са којим је поред свештеннчке илате скопчано узкпвап.е нарох. сесије од 47 јутара и 963□ Фати ораће земље. Комиетенти имају своје молбенице путем предностављених својих власти до 15. септембра о. г. потнисаној консисторији поднети. Из консист. седнице, држане у Тамишвару 27. јулија 1893 год. Епарх. консисторија тамишварска.

С Т Е Ч А Ј.

141 1—3

Расиисује се стечај на једпо, смрћу упражњено учптељско место у Черевићу на срп. вероиеп. школи. Годишња је илата 350 Фор., за поФТорпу школу 40 ф ., зашколску послугу 20 ф ., 2 3 ,/ 4 јутара пашњачке земл.е, на коју учитељ плаћа иорез; 6 хвати дрва за грејап.е учитељског стана и школе и слободан стаи; од укопа 50 н. Изабраном учитељу спадаће у дужност од скупштине додељена му два разреда у законом иронисаним предметима настављати, држати пофторну школу и при сваком богослужељу у цркви појати. При избору имаће првенство они, који се дуду оиштини лично представили и у цркви

појали. Рок етечаја траје до 1. сентембра т. г, Молбенице,са нужним ирилозима имају се до о значеног рока ноднети нотписаном иредседништву. У ЧеревнЛу 2-ог августа 1893 год. Никола Ђорђевић Ђока Савнћ учитељ и перовођа. председник кркв. општине.

Е. Но 528. ех 1893/К. 807. СТЕЧА Ј.

139

1—3

На једно упражњено стииенднјско место у заклади пок. Пет]ж ВожиИа од годпшњих 105 ф. овим се раеписује стечај. Стеченици имају доказати: 1.) да су Срби правосл. вере; 2.) да су сиромашног стаља; 3.) да су последњу школску годину с' врло добрим усиехом свршили, и 4.) да су душевно и телеено потпуно здравн. Примећује се, да у смислу основног нпсма за питомце могу изабрани бити само онп, којп су пз тамишварске епархије, а ме1;у овима, поред иначе једпаке квалиФикацпје, имају првепетво они, који су у Араду, у месту рођеља нок. завештатеља Петра Божића рођепи. Молбенице имају ее до 24. августа о. г. потписаној консисторији поднети. Из конс. седнице, држане у Тамишвару 27. јулија 1893 год. Епарх. консисторија тамишварска.