Српски сион

О тр . 502. ,

Е р . 32.

жња и потреба вшиих. Л чим је човек душевно развијенији и умио богатији, његове еу и иотребе више, тежље духовитије, идеје шире, те ее у н.ему тим јаче појакљује и развија свест о неонходности удружен.а са способностима изваи љега, те уједно и тежња, да удруживањсм, својих са овима, настоји своје потребе нодмиритп, тежње задовољити и идеје остваривати. Чим је човек образованији и у друштву образованијих, тим, уједно, и тежња за удружавањем избија са илемснитијим и узвишеиијим циљевима и смеровима, ширег и ошитекорисппјег интереса. Разна, дакле, душевна стања међу људима, постављају и разне циљеве и тежње њиховим удружењима. Разне тежње и циљеви образују онда и разне облике удружења у друштву људи. Закон удружења пак_, који, дакле, постоји и у човеку сваком, пренашао је тежњу за удружењем и осећај неоиходности његове, са појединца на нородице, илемсна, иароде и државе, тс се сва та удружења могу обележити као нриродне и неизбежне последице п продукти тога закона, свако у својој Форми, са својом специјалпом цел,и и задатком. Па кад је тај закон показао своју иеодол.пву снагу у свима облицима људскога друпггва, образујући толика и тако разноврсна удружења, као последице неопходности, која иостоји у н.ему, зар еу могли сталежи неосетити неумитност тога закона, непојмити неопходност његову?! Пе; законима, који владају у свету, пе може се нико одупрети; иред њима нема изнимака; све им се покорава, и покорити мора. Против њих борити се, значи побеђен и нрегажеп бити; бити љуто кажњен за то, са поеледицама тога. И ми смело тврдимо, да се противници свештеничког иам удружења боре против једпог таквог закона, кад спречавају удружење наше еа уверењем, ако ово постоји, да нашем свештенству удружење пије иотребно ; али, уједпо са разлогом смело тврдимо, да ће они пред будућности и одговорни бити за све. носледице тога спречавања. Јер они не ће оно, што толики мудрн људи учипише; јер они сВештенство снречавају, да учини оно, што толики сталежи учинише. Закон удружења, којега видимо у целој васиони и свету у разним облицима својих последица, присилио је, управо, п сталеже, да се удружују. И сталежи се удружише. Удружише

се сви сталежп п удружују се, који ГОД ПОЈмише потребу, да себе оправдају у друштву људском остваривааем свога сталешког задатка; сви еталсжи, који себе не сматрају за иеки друштвепн Формалитет, којп постоји ради себе еамог; сви који теже да изврше у друштву свој задатак и дужиост своју, да оправдају своју егзистенцију и чим више п обилпије користе онима, ради којих постоје; сви сталежи, који се уздижу амбнцијом свога позива п који теже да себи извојште за увек право на опстанак, угледан положај и решпектовање друштва, — сви се ти сталежи удружише или се покрећу на удружење. А зашто? За то, јер сваки сталеж има, осим индивидуалних дужности својих јединица, и једап колективан задатак, да у друштву вриш и извршује, а то је: задатак оталешки, који се ради резултата којп се од њсга очекује и тражн, поставл.а не појединим члановима сталежа, него сталежу укупном, као — целиии. А тај задатак и не може извршити иојсдиии члан сталежа, својом само индивидуалиом сиагом и способностима, нсго, иједино — сталеж као целина, са својом укупном снагом и прибраним снособноетима. А да се та снага и те способности скупи ти и нрибрати могу: да се могу упознатн и раеположити, ојачати и осигурати, да раде иитензивно и екстензивно, солидарно и систематскн, по извесноме реду, расположењу и нлану, како то скуп тих сиособности за најбоље пронађе; и напослетку, да нн једна снага не малакше или не залута, те да свака за себе п све скупа нанредују успехом — мора сталеж иостојати и радити као једна целипа, са одређеном цељи, на чисто са тежњама својим; сигурна у средствима; постојана и одлучна, енертична и истрајна у раду, а организоваиа у односима својим и начину свога деловања. Све то казано у једној речи, значи: сталеж мора бити — удружен. Сталежи, који то схватише и нризнаше, удружени су већ или се удружују. Посмотримо само удружења лечничка, правничка, педагошка. У њима капацитете еветекога гласа. Ко ћс овима норицати и спрему и рад у служби позива њихових? Па ипак, они се купе у коло заједнице евојих сталешких удружења. Ко размишља о узроцима тих појава, тај ће доћи до закључка, да се ти људи удружују за то, јер увиђају, да крај свију оних сиособности. које су они индивидуално ирибрали, ипак