Српски сион
Стг. 526.
„СРПСКИ СИОН."
Б р . 33.
7 другој заповеди. Беседа 47. — 1.) Објаенити шта је идол (I. кор. УШ. 4.); зашто је грешно клањати се идолима; дати иојам о св. икони п показати, како треба поштовати иконе, а да не бп погрешили иротив 2-ге заиоведи. 2.) Та заповед запрећује исто тако ирељубну страст, угађање трбуху, користољубље и т. д. (Кол. Ш. 5.; фил. Ш 19.) 3.) Учи некористољубљу и дарежљивости, уздржљивости и посту, смирености и т. д. 7 тре!ој заповеди, Веседа. 48. — 1.) Објаснити, шта значи узимати име Божје узалуд. 2.) Показати, да та заповед аабрањује богохулство, роптање на Бога, исмевање Божаства, расејаност у молитвп, лажну клетву, иепромишљене за-вете, нарушавање законитих завета. нозивање на Бога у случајевима незнатним (Мат. У. 34. 37.). Напослетку 3.) она учи, да се име Божје изговара с иобожношћу, у важним случајевима и у законитој заклетви. V четвртој заповеди. Беседа 49. — 1.) Објаснити, зашто се
заповеда субота, а зашто се сад светкуЈе недељни дан; у кратко рећи коју о осталим иразницима у православној Цркви. Беседа. 50. — 2.) Чим се ваља занимати у празиичне дане; иоказати да се забрањује не само радња, него и грешно иразновање у ненаравственим играма — неуздржавање и т. д. 7 петој заповеди. Беседа. 51. — Показати 1.) да се иод именом поштовања родитеља разуме: уважење, послушност, неговање и миран им живот у старости и болести, по смрти пак: помињање и испуњавање законитих заветовања њихових; тежина греха са неноштовања (Исх. XI. 16.). Беседа 52. — 2.) Да под именом родитеља још ваља разумети све, који нам заступају место родитеља: цара и остале влаети. иастире духовие, добротворе, старије по годинама. 3.) Границе послушности (Мат. X. 37.; Дела ап. IV. 19.). Беседа 53. — Узајамне обвезе: родитеља према деци, власти нрема потчињенпма итд. (Еф. VI. 4 — 9.; I. Тим П. 1—2.; IV. 11 — 12; Тит. II. 1—5.; 1 Петр. У. 1—2.; Кол. IV. 1.; Јез. 111. 17—21. и др.).
(СвршЈЉе се)
<1»
СА ОПЕЛА. Оамоглаоне отихире Јована Дамаскина.
г л а с i. Која сладост земаљског живота Оа жалошћу, јадом се не меша? Која слава постоји на земљн Тако стално, да се не промене ? Све је овде слабије од сени, Барљивцје и од самих снова, Омрт за тренут покоси н ирими! Но у сјају Твог образа, Спасе И наслади од красоте Твоје Уиокоји сад онога, ког си Изабрао, — Ти си онај, који Дело људство, човечанство љубиш! г л а с и. Авај, како бори нам се душа, се она растаје од тела!
0, колико тад пролева суза! А ко ће јој милости да нружи?. .. Подижући к анђелима очи, Једнако се, ненрестано моли И иростире ка људима руке; Али нема, ко ће јој помоћи! За то, драга и љубазна браћо, ПомислИвши на кратко нам жнће, Престављеном нокоја и мира Да молимо од Господа Христа И велику милост нам за душе ! 1' л а с iii. Ништаво је све, што год је људско, Јер цо смрти то остати не ће; Изгуби се богатство, пмање, Па ии слава у гроб се не сиде,