Српски сион

С ТР . 520.

„СРПСКИ

СИОН."

Г ,Р. 33.

У нредговору је г. гшсац истина нагласио, да је иредузео, да у овом ггрвом извештају ошгаге само садаите стањв и живот епархије бачке, а не и историју ове епархије, иак и ја се ггебих требао ирошлости дотицати. Али је ипак и г. писац сггомепуо и неке историјске одношаје,* а ово ми даје право, да и ја с моје стране иепгто споменем о прошлости прав. пркава у Шајкашкој. Но и у овом специјалном по]\тгеду најмање ми је намера критиковати рад преч. г. Шакрак- НиниИа. који јс тг сам признао, да веродостојност података, што му при руци беху, гтикако пије несумњпва, а да је поједине протопресвитерате само огтако описати могао, као што му подаци на расноложењу стајаху. Моје примедбе су једино излив жеље, да се ггриликом друтот извештаја епархије бачке, ако нужно буде, оно иснрави и допуни, гпто због оскудице бо.т.их података пе бегае могуће већ у ирвож извештају учииити. Никакав рад човечји није толико усавршен, а да се пеби могао и требао поправл,а г ги. Пре но што пођем дал.е, морам још и то наговестити, да ме се овде не тичу и опе случајне пиптчеве или штампарске погрешке, што су се увукле у првом извегптају и сиецијално у погледу шајкашких ирав. отшттина, као н. ггр. што је број јутара или ланаца земл.е прав. цркв. општине госпођиначке различно наведеп на стр. 250 са 264 ланца, а на стр. 256 са 240 и са 263 ланца; 1 итто је па стр. 254 речено, да је храмовна слава у Госпођинци 3., место 2. августа. А и друго пгто гпта не тиче ме се овде, као и. пр. да је г. писац допео на стр. 284—289 лепе табеларне статистичке прегледе о црквама, свештени1 По Јтовору од 29. јула 1872. год. ноклошла јо полптичка општина дрквепој прав. општпни за сва врежена 254 аустр. лапда земл.е. Но приликож потољег катастралног прежеравања нашло се на истом земљишту фактично 264 ланца. Нека је узгредно речено, да прав. општина госпођиначка на овож поседу пжа захвалити у првож реду ииицијативп тадашњег свог председнпка и нолит. општинског бележннка, а садашњег пароха петровоселског г. Панте пл. ПоаовпИа и тадашњег полит. општннског кнеза, а садашњег свога председшша г. Новака Локипа Где нтгје друкчије речено, односе се датумина нови — григорпјанскп календар.

цттма, парохијама, ттароду, гпколама гг т. д., а то исто, само у другом виду и код поједпних ошптииа, а с тим иак без иотребе и пужде ки.игу проширио; да су узети за подлогу прн опису оиштина у политичиом погледу резултати пописа становништва из 1890. год., а при отптсу у црквеио-автономгтом погледу опет подаци из 1892. год., и с тим несугласност у бројевима створена. 2 Најпосле ме се овде и то не тиче, што у неким општинака пису тиколска деца добро дисциилинирана и доброг владања, гато вернп слабо похађају цркву, рачуни опгатипски нису састављапи и гта ревизију слани и т. д.; све то је ствар и брига иадлежних власти. Као гпто сам ттапомепуо, мепе се овде тичу једино српске прав. цркве у Шајкапткој, а и то само у црквено-автономпом погледу. Прибележићу овом ириликом негато. као допуну или као исправак оттога, што је у „Првом извеиттају епархије бачке" донесено о даиатињим црквама. Колико ми је познато, донећу осим тога јопг негнто и о црквеним зградама, тпто су у ноједиггам општигтама пре постојале. Следоваћу овде опом истом распореду, којега се држао и г. шгсац „Ирвог извегитаја епархије бачке". I. ОПШТИ ДЕО. У области бивтпег шајкагаког крајишког батањона имала је већ у првом периоду батаљонског ностојатва свака отгштина или свако село своју зграду црквену. Али су тада биле пркве само у Жабл,у (старом), Чуругу и Каћу од тврдога материјала, т. ј. од цигаља сазидаие. (Изветнтај генерала барона Женејна из Темишвара од 11. септ. 1783. год., у регистр. ратног минист. у Бечу, под 23. рубр., бр. 63.) II. СПЕЦИЈАЛНИ ДЕО. 1, Жабаљ. Кад се село Жабаљ са свога старог места на деснбј тиској обали, 1784. год , ттреселило на своје садашље место и уједио примило име „ЈозеГзДогГ" или „ Јосифово 2 Ово сал истпна само узгредио споменуо, алп је стварно за статиетичара и повесничара од велике важностп.