Српски сион

Б р . 34.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 539.

свагдашњи Патријарх Српеки, као врховни иатрон завода. §• 22. Да иатронат може седницу држати и правоваљане одлуке доносити, ингге се ирисутност бар 1 / 2 патронатеких чланова, а одлуке се доносе надполовичном већином у седници присутних чланова. У седницама патроната монашке школе има места и пристуна и управитељ монашке школе, али само са консултативним правом гласања. Ас1 §§. 19-22. Установа носебног патроната, као првостепене надзорне и управне власти монашке школе, свакако је нужна и потребна. Свагдашњи Патријарх Српски као врховни натрон, већ и но високом ноложају своме и многим званичним обвезама својим не би могао вршити неносредни надзор и уираву над монашком школом — а кад је већ нужно да иостоји патронат, као управна и надзорна власт над монашком школом, онда не само да је нраво, него је и умесно и целисходно, да над монашком школом врши спољну управу и надзор натронат, који је састављен из калуђера и то из манастирских настојатеља. Природно је, даће калуђери — најош настојатељи као најодабранији међу калуђерима — са живим интересом пратити живот и развитак монашие школе, у којој се калуђерски подмладак васпитава. Они ће најбоље моћи разумети и правад, којим треба да иде образовање нодмлатка манаетиреко — монашког евештенства. А иошто ће се монашка школа издржавати новчаним ирилозима свих манастира — и из материјалних разлогаје оправдано, да надзор и управу над заводом врше они, који у име својих манастира доприносе материјалне жртве на дељ издржавања завода, те имај.у највише права да знају и виде, на што се и како се троши новац, што га манастири на издржаван.е монашке школе прилажу. За вршење надзора и сиољашње уираве над монашкои школом, довољан је патронат, који је састављен из 6 манастирских настојатеља. Више чланова у патронат не би нужно било бирати, већ ни с тога, што је с трошковима скопчано, а и иначс би могло да буде штстно и неугодно, да више њих настојатеља долазе у седнице, које ће се кад што морати и чешће сазивати. Иначе 6 одабраних људи могу исто тако добро вршити све патронатеке дужности, као да нх је и више.

При избору чланова патроната за монашку школу, ираведно је имати обзира на број манастира у појединим епархијама. Пошто у Фрушкој Гори, односно у архидијецези карловачкој има више срп. нрав. манастира, него у свима осталим нашим енархијама заједно, праведно је, да манастири у архидијецези карловачкој буду у патронату заступљени са читавом ноловином од укупних чланова — а саразмерно томе и броју манастира одређено је, да све по две и две еиархије имају у патронату монашке школе по једног свога члана. У томе баш ако и није^ одржана свуда најправилнија сразмера према броју манастира, ипак би из других важних разлога умесно и најцелисходније било, донети таково оиредељење, какво је нацртом иредложено. Да чланове патроната бира збор настојатеља свих манастира у митронолији карловачкој, да им избор св. Архијерејски Синод нотврђује то није нужно посебно разлагати. Да мандат изабраних чланова патроната траје 4 године а не као обично 3 или 6 година, то се у нацрту предлаже за то, што ће и цео течај васпитања н наставе — ио нацрту — трајати 4 године, те ће тако чланови једнога патроната имати прилике, да прате васпитање ученика у монашкој школи, од почетка па до свршетка целога 4-годишњега течаја, те ће се тако тим начином боље моћи уверити о правцу васпитања и о крајње постигнутом резултату са ученицима монашке школе — што је свакако важно и корисно. Што се у иацрт ставило, да је и нрисутност половине патронатских чланова довољна за донашање правова.љаних закључака — то је учињено с намером, да би се олакшало држање патронатских седница, а тако је од прилике и код других тела. Што се у пацрту и управитељу завода даје право, да у натронатским седницама учествује са консултативним гласом, то је учињено с тога, штоће се заводски патронат искључиво занимати решавањем такових нредмета који се завода тичу, а у тим нредметима, најбоље и најтачније ће инФормације моћи патронату дати еам заводски управитељ, те је нужно, иотребно и разложно, да има у седницама патронатским консултативни глас — но нраво децизивног гласања не треба му датг,.с тога, што би онда мериторно утицао у решавање нредмета, који се можда и њега личио — иосредно и.1и непосредно тичу. (Наставиће се)