Српски сион

Бр. 34.

12. Горњи Ковиљ. Ирва позната ирав. дрква, али којој се време подизања не зна, стојала је од прилике два метра занадно од данашње цркве. Била је троносана 6. маја (25. анрила) 1738. год. бачким епископом Висаријоном ПавловиИем, а посвећепа (летњем) св. Николи. Ова црква или је с временом била трошна или није више одговарала потреби верпих, доста да је, по инвеитару црквеном од 1854. год., а и по традицији, сазидана 1827—1829. год. нова и већа црква, 41 коју је ове последње године бачки епископ Гедеон ИвтровиЛ троносао 7. јуна (26. маја) а св. Вазнесењу Господњу поеветио. 42 13. Дови Ковиљ. Мала и од плетера подигнута, али с кулом од тврдог материјала (у готском стилу) снабдевена стара црква стајала је у улици, која данас води с ритског насина из Ср. Карловаца к манастиру ковиљском. На месту, где је та стара црква била, стоји сада крст. Ношто се у тој цркви на ирви дан Ускрса 1836. год. последњи пут божја сдужба обавила, буде она као трошна у иролеће 1837. год. разорепа. Од тога доба на све док није данашња нова црква готова била, служило и молило се Богу у једној кући трговачке иородице ЈовановиЛа, којује кућу после општина за место цркено II купила. Уз ову кућу буде 1842—1845. год. данашња црква сазидана, која је у педељу 14. (2.) децембра 1845. год. жабаљским иротом Максимом ПаииЛем освећена, а као и стара црква св. аиостолу Томи посвећена. 43 41 По отписима шајк. батаљ. од 30. нов. 1824.. V. 700, и од 15. дец. 1826, V. 1125, ковиљској кожпанији, ночело се за грађење те цркве већ нре нрнправљатн. пошто су већ за то време цигље справљане. Ова је црква коштала 6617 фор. п 89 кр. сребра. 42 Ове податке имам благодарити изврсном н савесном извештају преч. г. пароха горњо-ковиљског Светозара Гав/шловиЛа од 1889. год. (на Митровдан). 11о рачунпма црквеним (почети 1819. год.) снремао се материјал за ту црквувећ од 1824. год. 43 Ове је податке прибавно с великим трудом иреч. г. нарох доњо-ковиљски Ђорђе МижајловиЛ 1891. год. Спрему за зндаље ово цркве ночела је општЈша већ 1839. год.

Стр. 541

14. т. Данашња је црква подигиута 1840. до 1844. год., а осветио ју је ирота жабал,ски Максим ПамиИ ове носледње годиие. 44 Пре ове била је једпа старија, од тврдог материјала сазидаиа, али даскама иокривена црква, која је, тако исто као и данашња, посвећена била св. оцу Николају. 45 Кад је ова стара црква сазидаиа "не зна се, али смо видели, да је 1783. год. већ постојала, а може бити тада већ и старија била. 15. Манастир Ковиљ. 0 овом манастиру шајкашком имамо већ „Историју" од игумаиа Мирона ЂорђввиИа , Нови Сад, 1891. И ја с моје стране имао бих што шта да речем о овом манастиру, односно о његовој историји; али остављам то за други иут.

Осим опих у Тителу, Мошорипу, Вилову и Локу, цркве су свију других десет онштина шајкашких, као и она маиастира ковиљског, до зидова изгореле 1849. год., за време народног покрета, кад су се опо становници тих десет оиштина морали нред Мађарима повући на тителски висоравањ. Као нгго смо видели, чурушка стара црква није носле тога ни обнављана. Остале изгореле цркве буду с временом и по материјалном могућству општипа, односно мапастира Ковиља оправљеие и лепше по нре украшене. Да би се те цркве што лакше и брже оправити могле, одобри Његово Величанство цар и краљ с највишом одлуком од 1. маја 1850. год. за област тадашње српске Војводине, тамишког Баната и овим нринадајуће војне крајипе као државну номоћ своту од ио милијуиа Форината, који се новац имао но предлогу дотичног поверенства ноделити на поједине општине. 44 С рескринтом од 2. маја 1844, В. 1288/1337, (концепат у регистр. ратног минист. у Бечу) одобрио је дворски ратии савет општини, да прода на ту сврху неке обвезнице кр. мађ. дворске коморе. 15 Ове је иодатке набавно нреч. г. парох каћскн Васнлије Вуковић 18. (6.) септ. 1889. год.

„СРПСКИ СИОН."