Српски сион

С тр . Г)82; „СРИСКИ СИОН." Б р . 37.

народу своме, и баш оида, када је оружаи спремом и зиањем хтео да отпочне озбиљан и тежак поеао, када је из бурие борбе животне дошао на праг тихог приетаништа, не даде му се да уђе у сретилиште мирног и озбиљног рада, ие даде му се да развије снагу своју у оном правду, који му најмилији беше — правну учитељском. „Монашка школа у Хопову" — тај идеал љегових тежња, тај дентар свега мигаљења и делања његова за последњих година, та иптелектуална творевина његова, којој је он хтео да посвети и тело и дух свој, којој је ои хтео да уздигне име н значај, за коју се он сав жртвовао, изгубила је смрћу његовом вредног унравитеља, учитеља и ретког пријатеља. Ко познаје иокојника са колико је во.ље до селе радио на књизи, иишући чланке разног садржаја но јавним листовима и расправљајући етварно и зналачки у овом листу наша народио-црквена автономна питања, ко зна како је он свом силом душе своје помагао мисао „о удружењу свештенства", сматрајући то удружење као једини услов моралног и интелектуалног нанретка нашег свештенства и ко познаје нрилике пагае и људе — тај збил.а зажалити мора, гато Вог не даде нокојнику бар јога толико живота и енаге, да као уиравител> коју годину поради на овом просветном заводу, гаколи монашкој, том стожеру умног иапредовања нагаег монагаког свештенства, да онравда и мисао о подизању те гаколе и еатисФакцију даде свом интелектуалпом напрезању око остварења те мисли. Но ко ће као Бог! И ако се покојнику не даде, да уђе у гаколу ту, да знањем и умењем својим послужи угледу чина, коме се и сам поеветио, ииак у манастиру Хонову на неносредиом догледу монашке школе иочива тело синђела Сергија изабраног али иесуђеног управитеља те гаколе. Божја је воља, да бар телом буде крај завода тога, за који се његов дух за живота му толико борио. У колу млаћега свегатеиства, које је од неколико годииа амо иочело да ради па књизи и просвети, пристаје без сумње покојник у ирве редове кола тога. За кратка века свога, у коме је сиособностима и еиергијом својом знао себи да извојује. одличан иоложај и углед у цркви и у народу, урадио је покојник миого више него што се то смело и могло очекивати. Да није толико радио, да није сувигае напрезао дух свој, да није вигае хтео него гаго је могао, да није заборавио на Физичку сиагу евоју — дочекао би јога вигае и већих илодова духа и рада свога. Али хвала му и на томе. Он је учинио гато је могао; на његовим друговима је, да наставе и развију дела на којима је он снагу своју трошио и истрошио. Заслуге његове стекле су иризнан.а на најмеродавнијем месту. Неуморни рад његов као члана јерархије и званичника црквено-автономног наградио је Патријарх Сриски, Његова Светост Господин Георгије, подигнув га у редове више јерархије а књнжевни рад му је признала „Матица Српска", изабрав га за члана књижевног одељења и одбора свога. У покојпику изгубила је црква и јерархија сриска одличног члана свога, књига срнска умног раденика, парод српски искреног родол.уба а лист овај иајвреднијег раденика свога. * * * Сергије Шакрак-Нипић родио се на ченељском острву, у чисто сриском селу ЈГоври у будимској епархији, 15. Фебруара 1860. год. Учио је гимназпјалне науке у Карловцима и Будимпешти и не могав их као син сиромашног родитеља довргаити, нривремено је учитељевао неколико година и за то време је осиособљен за сталног учптел.а на сомборској учитељокој птколи. Осећајући нотребу вишег образовања отигаао је у богословију и свргаио је са врло добрим успехом. Како му је у Карловцима жепа умрла, кад свргаи богословију иосвети се монашком чину и узе на се расу у манастиру Вездину 1888. год. Исте годиие 30. октобра рукоиоложио га је за ђакона