Српски сион

Б р . 37. „СРПСКИ СИОН.^ С тр . 583.

а 3. новембра за пресвитера тадашњи темишварски епископ а сада иатријарх ернскп [Бегова Светост Госнодии Георгије. Као јеромоиах служио је годину дана у Араду као протопресвитерски капелан и вероучитељ вољно и савеспо, а за тим годипу дана као епархијски бележник у Темишва]>у, где је и.егову вредност још боље упознао 1Бегова Светост г. Патријарх, те га је, примивши унраву обудовљене епархије бачке поетавио 16. јунија 1891. за бележника у бачкој диједези, у којој је покојиик под надзором Његове Светости, начинио реда у унрави и уредио дотле до крајности неуређеиу архиву, крунисав свој рад: „Првим извештајем епархије бачке", књигом, која му је опште признање сгекла. Као бележник бачке енархије деловао је до 1. анрила 1893. год. када је због нарушеног здравља на звању томе оставку дао, у намери, да се телесно опорави и спреми за упра у Јонашке школе, која му је још тада памењена била. Од Његове С-ветости г. иатријАрха српског одликоваи је црвеним појасом 9. јулија 1891. год. а 24. марта 1893. год. уведен је у ред више јерархрје као патријарашки синђел. — У месецу јуну ове године био је у Црној Гори на ободској нрослави и на том путу му је већ иозлило. Вратив се са тога, за њега напориог, пута посетио је своје родитеље у Ловри — где је био очевидац песреће, која постиже село то услед пожара, који је опустошио мал не цело место. Дошавши у Нови Сад иевољан, написао је још иоследњи иозив на иарод, у коме ваиије за номоћ иострадалом селу своме и за тим је отишао у Фрушку Гору, да се онорави, но већ доцкан беше, јер га ту болест, која га је годинама мучила и која се услед последњих телесних и дуптевних иапора развила, свали у ностел.у и за неколико дана по томе 4. септембра у јутру испустио је млађани дух свој у манастиру Хонову у паручју браће своје по Христу и чину. % * * Погреб иокојников беше јасап доказ колико је иоштован и цењен био у браће своје, пријате.ља, знанаца па и парода. Давно ее не намти толико учешћа за п у стињако м-калу ђер ом. Св. литургију над иоквјником одслужише: јеромонах Јосиф Јовичић и ђакон Георгије Видицки, бележник енархије бачке. На опелу су чиподјејетвовали г.г.: Иларион Руварац и Платон Телечки архимандрити, МитроФап Шевић иротосипђел, Сава Орловић, МитроФаи Павловић, Мирон Ђорђевић и Емилијан Вајић игумаии, Јосиф Јовичић, МитроФан Милутиновић, Сергије Понић, Сава Влаховић, Јеротеј Верић јеромонаси, Евђеније Ковиљац и Стеван Стевтовић пароси. нротођакоп Лукијан Богдановић, катихета карловачке гимназије. јерођакон Георгије Гпдицкн, бележник бачке енархије, Гаврило ђакон ковиљски и Атанасије ђакон гргетешкп. У цркви се опросгио од покојника пријател, му и друг Мирон Ђорђевић, игуман ковиљски а на гробу је школски реФе ]>ент Стеван В. Поповић у смишл,еној беседи истакао заслуге покојника као књижевника и достојна члана јерархије иаше. „Матицу Сриску" заступали су при спроводу: Павле Гостовић потиредседник, А. Хаџић секретар, Сава Петровић актуар, Милан А. Јовановић, др. Паја Јанковић и Аркадије Варађанин. Оеим њих из Новога Сада је било много одличних пријател.а и поштовача покојникових, који су дошли, да му нрисуством својим ири спроводу одаду последп.у почаст. Чиновници енархије бачке иоштујући свога негдашњег друга с киме су више година радили, ноложили су на самртни одар му леп веиац са натписом: „Сергију Шакраку-Нинићу, чиновници епархије бачке." Ф * * Тако се ето доврши живот Сергија Шакрака-Нииића — човека, чије ће име свагда светло стајати у народу и златни слави унисано бити међу раденицима овога лиега, из кога му ево још иоследњи пут кличемо : Слава ти, вредни радениче, хвала ти на принесеном дару за живота и вечна ти памет била! м.