Српски сион

Б Р . 37.

СВЕТО ПИСШО КАО НАЈСТАРИЈИ ПИСШЕНИ СПОШЕНИК У СВЕТСКОЈ ЛИТЕРШРИ. П .-шис.чо Тнмотије ДиЈШтрн .јевиК, свсштсмпк у Суботици. (Наставак).*

то се тиче сваке књпге засебно, Јудеји ; пз Палестине сваку кн.игу називаху по ирвим почетнпм словима исте; а Јудеји из Александрије сваку књигу назваше но главном нредмету садржаја књиге. Према овоме, прва књига, као што Ориген говори зове се: „вепе818' : '', а у -Гевреја назива се по првоме почетноме слову: »Восзвкп«, а то значи „в 'Б начаЈгћ" т. ј. у почетку ; за тим, друга књига, зове се: „ Исход ", а у Јевреја „Уе11е8то11)" т. ј. „С1И имена" ; трећа књига зове се: „ЈГевит", а у Јевреја „Уакга" т. ј. „и воззвалг" ; четврта се зове: „Числа", а у Јевреја „НаштебрћесосИт (четврта књига, називала се по првом слову Уаје<1а1)1>ег, као што то сведочи блажени Јероним); нета се зове у словенско.ј библији: „Второзаконије", а у Јевреја: Е11е ћаЛеђћапт. 26 Да би пак што јасније показали јединство целога Нетокњижија, ми држимо за неонходно нужно, подробно изложити садржину сваке поједине књиге Петокњижија. Прва књига назива се Ббгпл т. ј. постање, јер она пзлаже створење васелене, неба п земље и свега видимога, шта внше оиисује и насађење самога раја, као пгго ее врло лепо о овоме говори у Синопсису светога Атаиасија. 26 Не можемо а да не признамо, да назив књиге Битија ие одговара потпуно садржају књиге. Јер већи део садржаја излаже и говори о избрању вернога народа, дочим о самом постању, који наслов књига носи, говори се само у прве две главе. Истина, да Мојсије почиње своје Петокњнжије са створењем света, но то је он чинио више ради тога, да би дао што тврђи основ целоме своме спису; јер по изложењу историје происхођења рода човечјег, он одмах ирелази на изложење главнога садржаја књиге постања т. ,ј. којим начином је Бог благоизволио изабрати један само народ, да буде чувар откривења 1Беговога и како је Бог тај народ упућивао да достигне напред назначену цел. 27 26 Ориген наи сведочи о цазиву ових књига. 20 АШапаз. 8упор818 б. ( ј \Г. 28. 296.) 27 Врл;о .је добра иримедба Никола Лире, који

! Према томе књига Постања по своме садржају врло се згодно може на два дела иоделити; првп (1, 1—11, 26) излаже судбу целог човечјег рода до онога времена, тсада је Бог изабрао једнога човека но имеиу Аврама, у семену којега дужни беку добити благослов сви народи земал.ски; други део (12, 1—50, 26) проводи историју Аврама и потомства н.егова до времена, када се потомство Аврамово почело у Егинту у велики народ разви.јати. Међу тим сам писац књиге Битија, по оправданој примедбп савремених тумача, делп сасвим друкчије књигу. Наиме* писац дели књигу на десет одељења, од којих се првих пет одељења одиосе првоме делу књиге, а других иет другоме делу књиге. Та одељења иису једнака, јер једна се састоје из неколико стихова, а друга из неколико глава; но та разлика не даје нам права, да можемо одрицати ову поделу самоме нисцу. Јер краткоћа или дужина појединих одељења објашњава се просто различним значајем садржаног материјала у одељењима за цел писца; ирема томе, што је од мање важности, спомпње у кратко ипсац, самц да би се могао што подробније задржати на описивању оних догађаја и предмета, који су од веће важности. Главна цел писца састојала се у томе, да опише избрање тога племена, кроз које је требао цео род људски да добије благослов. Имајући то у виду. свештенн писац почиње са створењем света, и ако додирује остала нлемена и народе, да би иоказао свезу њихову са народом изабраним, но судбину п историју њихову он боље рећп тек више напомпње, него што описује, и тако рећи, не допушта подробнога изложења историје тих народа, да би се што бол.е могао иридржавати истакнуте теме, управљајући и мпсли читалап,а само на исту. Натписима пак, који оживљавају у паметп непосредно све оно што је нанред испричано, он тако вешто спаја сва одељења књиге међу собом, да се баш кроз то још боље видити може једннство књиге. вели: Бмтае ио препкућству иоколеља излаже нвбрање вернога народа и одељење његово од невернога. * »У 35. броју овога листа на стр. 552., у другом етупцЈ 7 п 3. реду од озго, стављсно .је у овом чланку погрешно „ иоповљени бројеви* , а треба да јс „ ионовљени З^КОНи" — пгго се о*шм иснрмвља. Ур.