Српски сион

С тр . 588.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 37.

ТАЈНА ЧОВЕЧЈЕ СРЕЋЕ.

(по руском). Од Георги.ја А. НиколиКа, овештеника „Сиомени се негдашљих даиа, ногледајте годпие евакога века; иитај оца својега и он ће ти јавити, етарије своје и казаће ти". (V. књ. Мојс. ХХХП., 7.). Извуцимо себи поуку из искуства минулог живота човечанства. Не мало поучнога садржи у себи минули живот једног човека, а куд и камо је ноучније искуство многих ноколења и свега живота, што га људи ироживеше. Чему пас уче негдашњи дани, године свакога века, оци надпи н старци паши ? „Свет пролази и жеља његова" (1. Јов. II, 17), и „нема човеку користи од свега труда његова, којим се труди под сунцем" (Пронов. I, 3; II, 11); „и што је било то ће бити, што се чииило то ће се чинити и нема ништа ново нод сунцем 1 '. (Пронов. I, 9. 10.) Ето прве жалосне истине минулих вскова и поколења. Да, свет иролази: нема на земл.и ништа сталнога и непроменљивога. Колико је земља сама претрнила нромена од почетка до данас! Колико је било на њој људи, читавих народа, па их је нестало, прах и пеиео њихов измешао се са слојевима земље и ностао је земљиштем нребивалишта и градова садашњих поколења! Коликоје држава поникло, дигло се и напунило васелену славом дела својих и но том нало! Колико је градова процветало раскошем и изобиљем, а сад се^пе налази ни трага њихова битисања! Исто је тако променљиво и све остало, што бива на земљи и што бива са човском. Слава човечја, која пријатно ласка човеку, а кадшто га помрачи и заглуши, пролази н разноси се као звук, често не остављајући за собом пи одјекм. Богатство долази и одлази као ва.ш реке. Свезе најтешње и најпријатније кидају се, пријатељство, родбнна, наклоност пролазе и измењују сс. Једном речи, пролазн свет и жеља његова, т. ј. својствене свету жел>е н тежње И ништа није у моћи да заустави то брзо и неорестано кретање у округ. Човек тражи у свету овом среће и задовол.ства. Али сталне и пепромснљиве среће и задовољства не налази ма да тражи постојано и унорно; ,нема човеку користи од свега труда његова, којим се труди нод сунцсм." Дочекује

он, истипа, часовс уживања. али плод тог уживања је притиснута брига и мука духа. Древнп мудрац и цар Соломун, нрсдавши некад душу своју свим жељама света, наслађујући се свим добрима његовим, каква су само за човека и цара могућа, говори: . Ностах всћи и силнији од свију који бише пре меие у Јерусалиму; и мудрост м(|ја остаде са мном. Што год жељаху очи моје, не брањах им нити украћивах срцу свом каквога весел.а, иего сс срце моје весељаше са свакога труда мојега. А кад погледах на сва дела своја што урадпше руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу и нема користи иод сунцем." (Проиов. П, 9—11.) И је ли само Соломун нскусио то ? Шта је било крајем древног незнабоштва, које је жедно н неуморно тражило земаљскесреће? Дубоки умор, нритиснута брига, коју, како се нису мучили да је заглуше, измишљавајући најнеприроднија уживања од храњења себе славујским језицима и паунским мозгом (Сенека, Нис. СХ) до убијства, за пасладе евоје читавих хиљада робова, ипак је не могоше заглушити, и вапај очајања у срећи цареваше над свим клицањима незнабожачког света. Дакле, што год је у свету, краткогаје века и нроменл.иво јс и не да човеку постојане ереће. Дакле биће увек: „нема ништа ново под сунцсм". Да ли је истинпта последња мисао? Ето свет иде напред, човск више и више стиче знања, поиравља прилике заједничког живота, више добија влает над ириродом. Нсће ли бити времена, кад ћс човек, благодарећи већем развитку, најпосле, разрешнти загонетку овога свста, и ако не нобеди смрт, то ће се барем рађати без суза и проживети без муке духа. Тражите одговора од древних векова. Они нам говоре, да је ово иуста нада: „што је било то ће бити". Па за што је тако то ? За то, нјто у то исто време, кад су науке, вештине, закоподавства и остало све достигле вшнп стеиен развића свога и савршенства, у то је времс и зло, живсћи у нрироди човека, у своје времс развијало се са својственом му силом и иоказивало се кварсњем карактера, иотрссајућн и рушећи у најунутарњијем основу оиште добро и срећу, основану