Српски сион
С ТР . 604.
„СРПСКИ СИОН."
Б р . 38.
лепи зло, неће да понесе крст самоирегорења. Осећајима његовим годе сласти и уживања и с тога нагиње тако нерелигиозности, јер ту му ништа на путу не стоји, да задово.т>и својим страстима, ту му не треба терете сносити, јер у вероисповести нерелигиозностп нема поста, молитве, нема похађања цркве, славе домаће ни црквене, нема правде ни нравице, нема љубави према ближњем. Дакле никакве дужности, за све необуздана слобода. Из свега овога можете увидети, брижни родитељи, да ће од деце ваше тек онда ностати ваљани и честити људи, ако их религиозно васпитате и ако их на сваком кораку живота њихова утврђујете у вери. Учитељи народа, зар са отровом нерелигиозности хоћете да отрујете ученике ваше, а нреко њих и народ и народност? Јест и народност, јер су нрви узроци вере иреобразили душу народову и само помоћу вере могли су Срби иодносити тешко ропство, које их је морило од векова. Иначе — да није имао вере, честе
сеобе, туђински јарам и ратовања упропастила би га, као што су иропадала цела царства и народи. „Србина је вера одржала. Она му је обичаје улепшала. Она је разблажила страсти и умекшала гордост и славољубље, та највећи јунак жали: ,,„гђе погуби бољега од себе"". Вера му је својту и кумство утврдила, вера га је спасла". Па, ако љубите своју народност, ако сте сви ви прави синови и кћери народа, те желите, да та народност на веки остане светла и чиста, — обучава-јте, васпитајте подмладак ваш у вери и из тела народности исеците трули уд, који ширећи нерелигиозност, хоће да упронасти и народност. 0, ти народе мој! Внај, да ћештекдонде живети и светао бити, док живиш у закриљу леног и истинитог нашег православља. Од тебе дакле зависи, да ли ће ти живот дуг бити. Љуби, негуј, шири веру своју, остани у закриљу исте и живот твој протегнуће се у вечност. Говорно у Пннчеву приликом делења одела и обуће сиротој деци Душан Јаолановик,
свештеник.
Његова Светост преузвишени Господин Патријарх Георгије у Ст. Сивцу.
?Рбм^ аБН0 се иоговарало већ, да ћс Његов.а ЗииШ Светост, преузвишени Господин ГеоргидШХр је, Патријарх срнски, ићи овог лета у Ст. Сивац, да троноше тамошњу ново оправљену и дивно украшену српско-православну цркву. Давно се почело о томе говорити и од оног V у целој околини Ст. Сивца поче циркулиратв неки нов живот, неко ненозиато мило осећање, нестрнл.ивост и узбуђеност, која светом овлада онда, када стоји на нрагу неких нових, давно невиђених догађаја. Сама вест, да највећи српски велико-достојник црквени одлази у једну своју ошптину, морала је изазвати то осећањс у верних, јер занста нрохујашс дсцсппје, од кад тамошњи свет не виде свога архијереја, не виде дивног архијерејског богослужеЊа, које заносп ум човечји и душу, нодиже га у неносредну близину Творцу-Богу, кога слави и коме се моли. Чињене су дакле све нринреме само да тај дап што свечаније, што лепше исиадне, како бн страном свету иоказатн моглп, да и ми имадемо још нечега, чиме се дичити н ионосити можемо. А да се заиста и смемо ноноситп тиме, иоказао је онај заиста дивни н
свечани дочек, кога честити Срби са осталим ваљаннм народностима ГБеговој Светости спремише. Свануо је дан, када је Његова Светост имала нриснети у Ст. Брбас брзим влаком, одакле ће се после на колима кренути у Ст. Сивац. У 9 сати стиже воз на станицу а из њега изађе импозантан сед старац са својом свитом. У саку6'љеном многобројном народу зачу се неки шум и мрмљање с дивљењем и чуђењем и наједанпут изби громко „Живио!" То беше Њсгова Светост патријарх Георгије, који је првим кораком својим у срце дивне Бачке задобио и освојио срца свих присутних. У пратњи Његове Светости беху г.г .Исидор ТмриРг, народно-црквени секретар и посланик на земаљ. сабору хрватском, Ллатон Телечки, архимандрит беочински и носланик на зем. сабору хрватском, Шсак Дошен нротосинђел хоповски, Милан ЋириК окр. прота новосадски, Јован ЖивковиЛ проФ. богословије, протођакон Лукијан ЂогдановиИ катихета на карловачкој гимназији и јерођакон Георгије Видицкч, конс. бележник бачки. Као нолитична иоглавнца среза, у који је Њег. Св. Патријарх стунио, изађе одмах на перону нред