Српски сион

С ТР . 616.

„СРПСКИ С ИОН ."

Бр. 39.

иопуњавгки закон, добити благослов, а оии, који га буду нарушили, биће проклети (11, 1В —82). ' У специјалном делу (12, 1 — 26, 19) напомињу се главне обвезе народа; пре свега у одноношају према Богу (12, 1 — 16, 17), Коме треба евршавати богослужење на изабраном од ГБега Самога месту и прописаним од Њега начином; Коме треба бити одан свим срдем, да се неби могли отпадити од Њега ни кроз лажнога пророка, и ако би исти верно предсказивао будућност, ни кроз најближе рођаке своје, шта више ни кроз родитеље своје; него се треба удаљавати од свију развратника и идолослужитеља, које треба проклињати (13, 1 —18); за тим се говори, које се животиње смеју јести, а које не; о давању десетка, о јубиларној години и о посвећивању тгрвенаца; све ово има се најтачније извршивати (14, 1—15, 23); за тим се говори о три ве.лика празника, која се имају у устаиовљеие дане у славу Бога иразновати (16, 1—17). Од испуњавања ових обвеза у одношају према Богу, писац нрелази к испуњавању обвеза према служитељима Божјим (16, 18—18, 22), а наиме: у животу грађанском у одношају према судијама и царевима, који ће имати бити постављени у будуће време; описује се подробно, кога може народ бирати за цара (17, 1-4 — 20); у животу религијозном ирема свештеницима (18, 1 — 8) и нрема пророцима (18, 9—22). За тим долазе обвезе у одношају према ближњима (19, 1—22, 30). Пре свега долазе дужности у одношају живота њиховога, при чему се говори • о правилима, којих се треба држати у време ратова (19, 1—21, 23). Говори се за тим о одношају снољних блага и различитих. случајева, који се могу случити између мужа и жене, или правилније рећи: између мушкога и женске у онште. (22, 1—30) Напослетку се говори о различним правилима, која се односе на светост и чистоту целога народа, а наиме: говори се, како недостојне не треба нримати у свети

РЕЧ ДВЕ 0 дшшш т Данашља бугарска црква састоји се из 11 епархија, од којих па кнежевину Бугарску отнада 8, на источпу Румелију 1, а иа области

народ, за тим о чувању чистоте, о уклањању од неваљалства, о испуњавању завета, о распутно, књизи, о милосрђу према дужницима, слугама и невољнима, о справедљивости приликом суђења, о принашању првенаца п десетка (23, 1—26, 15). Цела беседа завршује се кратком опоменом (26, 16 —19), да треба испуњавати све Богом дароване законе. ТреИа беседа (27, 1 —30, 20) служи као неки епилог свију опомена, и састоји се: у поновљеном излагању доказа, којима је цељ да иобуде Нзраилћане к испуњавању закона. Иста се почиње заповестима, које Мојсије даје израилском народу, заповедајући да исте држе, а наиме: да Израилћани по прелазу преко Јордана, напипгу на каменима закон, и на горама Гаризину и Евалу нека изреку благослов на све оне. који испуњавају з кон, а проклетство на оне, који исти нарушавају (27, 1—26). Овим случајем се користио Мојсије, да би на ново могао изложити велика добра, која се добијају за чување закона, и тешке казне, које ће Бог послати за нарушење његово (28, 1—68). Напослетку указујући са особитом силом на велику. благост Божју, у одношају према народу, Мојсије опомиње све. да остану верни Богу своме (29, 1—30, 20). Иоследње историјске главе садрже: а.) приповедање о томе, како је Мојсије призвао себи Исуса Навина (31, 1—8), како је написао закон и заповедио га положити покрај ковчега завета, да би он т. ј. закон био сведок против Израилћана (31, 9—30); б.) последњу песму Мојсијеву, у којој Мојсије још једанпут прославља Божја доброчинства, и изобличава неблагодарност народа (32, 1—52); в.) благослов изречен од Мојсија (33, 1—29) свима 12 коленима; — и г.) кратко извешће о смрти Мојсијевој, који је истина видео обећану земљу, но није ступио у њу. (34, 1 —12) (Наставиће ее).

твш ЦРКВИ БУГЖКОЈ. у отоманској царевини отпадају 2 епархије. Но осим овога добише Бугари нре 2 године X. чланом султанског Фермана права на крејираље 10 нових епархија у Старој