Српски сион

Б р . 39.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 617.

Србији и Македонији, иа које би требажо, ако не баш на све а оно бар на већину, да се поставе Срби-архијереји. Врховна црквепа ноглавица за целу бугарску цркву је оугарски ексарх , који је уједпо и митрополит односно епископ-дијецезан ловчанске епархије. Он привремено седи у Цариграду и отуда управља бугарском црквом, а место себе има на ловчанској столици једпог заменика. Манасгира већих и мањих нуна је Бугарска. Главнији и спомена вредни су ови: I. 7 Бугарској: 1.) Манастмр Риљски. Ово је врло древна задужбина. Годииа нвстанка му је непозната, ио веле, да је грађен у другој ноловини X. века. Главна му је светиња моћи св. Јована Риљскога, по коме и име носи. Тај св. Јован се је за време бугарског цара Петра (927 — 968.) подвизавао у Риљској цустињи. 2.) Петроиавловски, близу села Лесковца. Овде је до скора била и богословска школа, основана још за турског земана. 3.) Св. Николе , близу села Капинова. 4.) Св. иророка Илије , близу села Плакова. 5.) Пресв. Богородице , близу КилиФарева. 6.) Св. Архан/јел, близу села Присова. 7.) Преображења Госиодња. близу Триова. 8.) Св. Тројице г такође близу Трнова. II. 7 источној Румелији: 1.) Св. Петке (Параскеве). 2.) Св ЈЈедеље, оба ие далеко од Филинопоља. 3.) Бачковсни — с храмом св. Тројице, најбогатији у целој источној Румелији. Сад је у поседу Грка. Има неколико и женских манастира; српском свету је познат Калофер. У кнежевини Бугарској има 2 богословска завода, где се бугарски младићи нриправљају за свештеиички чин. Једап је у граду Трнову а други у Самокову. Први се зове „Тврповско двржавно духовно училигце", а други „Самоковско двржавно духовпо училигце". Наставни језикје — разуме се — бугарски. Курс траје 3 године.

Осим строго богословских и педагошких предају се и најнужнији светски иредмети. У богословију се нримају ученици стари до 19 година, ако се искажу сведоџбом да су свршили III. разред гимназије или III. разред општинске или државне школе, али ови последњи морају полагати пријамии испит из бугарског језика и аритметике, ако им сведоџба није одлична. Сем тога морају ученици своју молбу обложити: крштеиим нисмом и лечничком сведоџбом а и сведоџбом сиромаштва, ако дотични жели уживати стипеидију или жели бити ослобођен од плаћања школариие. Богослови након довршених наука не бивају одмах рукополагани за евештенике, него учитељују неко време и тако се за свештенички чин нрактички приуготовљавају, као што је то обичај био и код нас пре 20—30 година. Осим та два духовпа завода у кнежевини, имају Бугари још један виши богословски завод ван Бугарске — у Цариграду , који се назива „Цариградската духовна семинариа". Овај назив носи он од почетка 1892/3. школске године, а дотле је место њега било два разна завода: виша четверо-разредна школа и духовна семинарија, а сад је то један завод, који носи горње име. Семинарија та има сврху, да питомце свестрано изобрази а особито у богословским предметима и да их спреми за ваљане пастире, који би временом могли достојно одговарати свом узвишеном позиву као ироповедници слова божјег. Семинарија је и сада нодељена у два одељења, у два курса. Први курс траје 3 године и у њему се уче нредмети светски и богословски, који су нреко нужни ваљаном свештенику и који би образовали завршни круг извесиог васпитања. Учеиици, који сврше тај нижи курс, могу да уђу у свештенички чин као ученици који су добили духовио образовање; а они који желе а и сиособни су да се приуготове за нешто више и да стеку више богословско образовање, морају да сврше и други курс од три године или целу семипарију. Нижи курс је уведен само за то, да се чим пре доскочи савременој оскудици свештенства. Лањске школске године бијаше уписано у ту семинарију свега 48 ученика, и то пајвише из