Српски сион

С тр . 618.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 89.

Македоније и Старе Србије, а само иеторица бијаху из кнежевине и двојица из Цариграда. Међу тима бијаше и 1 свегатеник, 3 јерођакоиа, 2 инока и 1 учитељ. У кнежевини излазе 2 духовна часописа и то „ Селлнинг ", који излази у С офији једаннут у седмици на читавом табаку (у Форми нашег „Србобрана"), и „ Православенг Проиов%дникг а , месечни часопис, који излази у Самокову. Први доноси и оригиналне и преведене (највише с руског) чланке разног духовног садржаја; у рубрици „разно" доноси белегаке о другим иравославним автокеФалпим црквама; а у рубрикама „Телеграмми" и „Смћсв" доиоси разне светске новости и званичне црквеие огласе. „Православенч. Пропов -ћдиикЂ" доноси само нроноведи разнога рода, већим

делом нреведене, а има и ионешто оригиналних. Првом је уредиик Игњатије Рил>ски, а другом II. Неиков. „СеланинЂ" излази већ 8 годину, а „Нравосл. Проповћдникч." тек је почео ове годипе. У том су погледу Бугари заостали јако иза нас Срба. И у Царшграду излази ексархијски орган „ЈГобМнм', ио овај се вигае бави политиком него ли духовиим стварима; доста пута води полемику с грчким листовима ради верских и националних ствари, а и Србе не оставл.а на миру. Но каткад штамна и по гдекоји добар чланчић духовног садржаја. У једном од иоследњих бројева врло је запимљиво описана паша културиа ободска прослава. Л. Б.

ШВОСЛШИ РУШУНСКИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ У чшовици. По проФ. Исидору витезу Ончулу напиоао Владимир Димитријовић, студент прав. богословског Факултста у Черновици. Н/з 1оп'а тад1з1га 1/Иае. Служећи се дакле тим радом, накани смо да наведемо све оно, што би могло занимати и наше штов. читаоце, а из чега би се могли још и чему поучити. Историја је учитељица животу, иа шат и из овога будемо могли дрпсти за себе какву вишу идеју. * Повесница ова ночиње са другом иоловином нрошлога столећа. Зачетци богословски и клирикалне културе, и у Буковини су врло јадни. Владавииа фанаријотска беше довела скоро до крајње нроиасти целу земљу, те дакако да ту не могаде ни свештенички сталеж цвасти. Тек 1778 налазимо у манастиру Нутпи некакву школу, у којој се будући свештеници учише псалтиру, октојиху, катихизису (руском и молдавском) и нјенију. Последњи учитељ беше ту некакви Грк, а када је он — са неких својих недела — морао побећи из државе, затрла се и сама школа. шеп4и1 сиНиге1 (ео1о§1се е1ег1са1е.1П ВикоУ1па (Две-три о току и развитку богословске и клирикалне културе у Буковини).

д неколико година амо говори се и у нашим крајевима чешће о православном румунском богословском факултету у Черновици. Будна жеља за нанретком нам религијозним иокренула је нреузвишену Поглавицу свете наше Мајке Цркве иравославне, Њ. Светост Патријарха Георгија, као и сл. Саб. Одбор, да се побрину, како ћемо и ми већ једном доћи до што угледнијега броја богоеловски боље образованих. људи, те су у ту сврху — крај неколицине на друге стране — нослали до сада и у Черновицу г. дрнда Станка Жупанскога, дра Симу Мајсторовића, Божидара Ананијева и писца ових редака. Па када се дакле тај факултет и у нас чешће спомиње, ваљда је право, да о њему и сазнамо коју опширније. А то нам је у толике лакше, што је још 1883. у буковинском црквеном листу „ Кандели", један између професора у томе факултету, високоучени г. ирофесор Исидор витез тсл. Ончул, саошитио исцрпно написану историју његову.* * Оап<1о1а, јигпаК! Мзепееаси-Шегагш аии1 11. (1883), Цг. 1—7: Се-уа фЦзр.ге; шегви! §1 ЛебУоНа-