Српски сион

Б р . 39.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 619,

1784. изразио је дворски војни савет мисао. не би ли било добро, када би младе људе слали у галички манастир Скит или у Еарловце, да се онде изобразе за свештенике. Но тадашљи епископ Доситеј Хереску не попушташе од своје старе жеље — да се наиме оснује богословска школа у манастиру Хоречи, где је још декембра 1781 и владичанска столица смештена. А као мотиве против слања у Галидију или Срем навео је владика Доситеј незнање нољскога, односно српскога језика и даљину пута. После неколико преговора буде решавање тога питања одгођено, док се не буде сировело знаменито опште регулисање буковинскога манастирског клира, на чему се већ тада у велико радило. Крајњи резултат регулисања тога беше пренос свиколиких манастирских добара молдавских и буковинских у државне руке, а у сврху напретка религијознога у тим крајевима. Са тим се огромним имањем наиме у потоње доба така несавесно руковало, да од њега већ нико не имађаше какове користи, те је како манастирско, тако и световно свештенство пало било у худу сиротињу и пуко незнање. А беше на тој територији до девет манастира и четрнаест филијала (всћШт). Сваки између тих манастира имађаше по неколико спахилука. Тако н. пр. енископСка столица Радауц имађаше 10, Путна 20, Сучевица и Дратомирна укупно до 20 села. Па и сваки филијал имађаше својих пространих имања, изузев једини Еабин, који живљаше од поклона тада још побожних хришћана.* Ствар је врло занимљива и заслужује, да се овом приликом н с њоме, ма и мимогред, иозабавимо. Када оно 1777 Буковина припаде Аустрији, буде једној царској комисији поверено, да констатује имање појединих манастира. Пред том се комисијом легитимоваху како манастири тако н тадашња еписконија Радауц са својим повељама, те тако буду њихова имања регистрована у дотичним књигама државне табле. * Ту тему раеправљао је опшпрно 1871 г. у ееднпци румунскога овдашн.ег књижевног друштва, као његов тадашњи подпредседнпк, данашњн Архиенискоц и Митроиолпт Буковине н Далмације г. др. Силвестар Морар АндрејевиИ. — а то је штамиано у алманаху дијецезалнога калеидара буковинекога за год. 1874,

Том приликом дакле буде покренуто питање о регулисању тих добара, али дворски војни савет одговори својим декретем од 28. јуна 1777, да Буковина пре свега ваља да се закуне своме новоме владару, на ће се то нитање тек онда моћи решити. Но услед неких приговора од стране отоманске норте буде гарантован вШив дио. И тек 27. дек. 1781 изда цар Јосиф II. резолуцију, да ће се он у своје време већ сетити те ствари и решити је у корист правосл. цркве оних крајева, на којима леже ти манастири. И за-иста, већ 3. авг. 1782 буде закључено, да се свих 14 филијала укину, те имање њихово сачињава прву основицу богатога верскога фонда буковинскога. Мудри владика Доситеј предложи већ 16. авг. исте године, да би сва та имања ваљало ставити под руковање правосл. консисторије буковинске и бечке владе; но дворски војни савет похита 27. истога месеца са одговором, да би брига и око управе са тим имањем преиунила руке консисгоријине, а овамо није још ни то коначно решено, које још манастире ваља укинути, а који да остану, колико калуђера да буде у сваком манастиру, и т. д. Када је цар Јоеиф походио Буковину (1783), па се упознао боље са приликама те земље, нареди, да му се поднесу пројекти за поправљање њезино. Разуме се, да је ту пало п предлога у ствари црквеној; и цар нареди својом резолуцијом од 4. јуна 1783., да у укидању манастира ваља коракнути даље и њихова добра узети у администрацију; још ваља узети и буковинска имања оних свештеника, који нису у земљи, па из фонда, што ~Ее се отуда добити , нека се издржава све аравославно свегитенство, а уз њета и бар још једна гикола, било у Черновици или Сучави (стари румунски град у Буковини), а што би иретекло, неча се уиотреби на друте корисне цели. Разуме се само ио себи, да се народ почео био да буни на извађање те наредбе, те државни војни савет налазаше за нужно, да цркви у нека три маха ношаље уверавања о својој племенитој намери, а во.јному саветнику строга упутства. Све то ућуткало је у неколико бригу народну, те 12. фебр. 1785. санкцијонише] цар 1 Јосиф план за регулисање дијецезе, што су га по упутству дворскога војнога савета саставили ђенерао Енценберг и владика Доситеј. У томе се нлану, између осталих де-