Српски сион

С тр . 642.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 40.

рсду, и то и теорија и иркса. — То би била очигледна ичсларска паетава. За Време тога течаја слушаоци имали би довољно времена, да пчеларство науче толико, да би се могао свакн еигурном руком и доволлшм знањем кретати и радити око кошница. Слушаоци би тако знали да проводо красне Ферпје : то би им била забава, која их не би умарала, него на против, која би им сладила опс дане. Оне пак часове, који би иначе били одређенп преко школске годипе за пчеларетво, могли би попунпти други предмети, што би било олаКшица за слушаоце и наставпике а средство за бол.е усавршавање у дотичним предметима. Уз то се указује и ова врло лепа згода. Кад ее отвори пчеларски течај, онда би могли доћи поједини монаси или ђаци и из других манаетира, да слушају и пауче пчеларство поред редовних слушалаца, То би био опет начин, да би се могло ичеларство брже и боље развити ио свима манастирима. А кад би ово било, онда би се испунила моја жеља, да постаиу манастири центри најдрагоценијег пчсларства за читав српски народ; кованлуци љнхови и радови па њима могли би бити углед и узор за свакога. Сваки читалац још нека сам

ссби допуњује оваку дивну слику, каква би могла да буде, и пека сам изведе резултате из овога. То би била така прилика, да би на брзо могли у пчеларству релативно не само стићп него и претећи друге напредиије пароде, који имају па стоТину пчеларских листова и на 20 до 30 пчеларских удружења. Ја сам у кратким потезима изнео своје мпшљење а сваком је остављено да га попуњује. А сад још нешто. Да се удари добар темељ рационалном пчеларењу у маиаетирима, ва.ва да га удари н добар мајстор; ово је основ и услов даљег наиретка. Па ко би могао бити пајбол>и мајсторза то? Онај који је први ударио чврст темељ рационалном пчеларењу у народу нашем, онај који врши таку услугу и на богословији карловачкој — а то је ироф. Јовлн ЖивановиИ! Он би био најбожи за тај важни поеао, он би то могао, он би требао то да учини, а без сумње ће и хтети. Кад се школа заврнш, јула месеца, згодно је време и за њега; и он се ослободи проФесорске дужности, а тамо се баш отвара течај. Кад ои ударп једном темељ, онда је лако 1'радњу иаставити. Карловци. Иван МаширевиА,

оогослов.

Б Е Л Е Ш К Е. — (Одликовање.) Не давно одлпкован је од свога епискола црветш, иојасем сурадик овога листа, г. Јован ПетровиН. кр. професор п катихета у Загребу; а нре кратког времена подарилому је ТБе-. гОво Височанство кнез црногорски Никола I. одличије вптешкога крета Данидова реда IV. степена. Оба ова одлпчија добио .је г. Петровпћ за свој усиепшп рад на пољу цркве и пгколе и за своје кљижевне заелуге. —■ (Богословско квижевно друштво „Слога") у Кчрловцима конститујисало се за годппу 189 8 Д овако: За аредседника изабран је Владислав РистиЛ, богослов IV. године; за нодпредседника Живко ВитолиД, богослов III. године; за I. тајнпка Велимир ГреторовиИ, богослов IV. године; за II. тајника Душан СтанковиК, богослов II. годпне; за благајника Љубомир СлеачевиЛ, богослов II. године; и за књижнпчара Душан МарковиК, богослов I. године. — (Митрополит српски Михаило у Београду)

ноклонпо је 20.000 динара на подизање нове основне школе у Соко-Вањи у Србпји, где се митроиолит родио. Општипа је изразида митрополиту захвалност на том великом дару. — (Свештеничко Удружеве ј краљевини Србији) држало је 20. и 21. августа о. г. у Београду своју IV. редовну годишњу скунштину. На скупгатпшг било је иреко 250 свештеника, што је знак, да се свештенство јако ннтересује за своје удружење. Но жалост је, гато се н у свегатенство увукло нартизанство, а то се очевидно показало па овогодпшњој скуиштпни. На скуиштини је нзабран за председнтгка Димитрнје Дветковић, прота ниротски, а за нбдцр^дседника Нпкола Крупежевић, свештенпк из В. Крсне. — Скуигатина је донела много кориених одлука, али је било и доста излигане препирке, У главни годигањи одбор изабрано је 12 свештених лнца. н то све по четворица из сваке нолитичке нартије. Главнн одбор овако се конститујисао: Председникје ирота Никола Стајевић, подпредседник евештеник Марко Петровић, благајник