Српски сион

С тр . 630.

Б р . 40.

За манастир

Крушедол годигање 2000 ф.

» п

Бел. Ремету

100 „

г> 11

Гргетег

1700 „

5 1 П

Беочип

1200 „

11 11

Раковап

100 „

П 11

Врдник

100 „

11 П

Јазак

100 „

11 11

Бешеново

100 „

11 11

Шишатовап

200 „

П 11

Кувеждин

800 „

11 . 11

Привипу Главу

500 „

11 11

Малу Ремету

200 „

100 „ 150 в 50 „ 25 „ 25 „ 50 „ 800 „ 200 „ 500 „ 1700 „ 25 „ 1000 „ Свега годишње: 11'725 ф. §• 25. Онредељене годигање ирилоге уплаћују манастири у заводску благајну преко 11>егове Светости, свагдашљега Патријарха Српског, у два равномерна годишња оброка, и то I. маја и I. новембра сваке године. 0 приходима и расходима монашке школе води управа завода тачан и добро инструјиран рачун, те га сваке четврт године подноси патронату монашке школе на развиђење и односно одобрење. Годишњи рачун завода, са рачунским извештајем патроната монагаке гаколе спроводи се прописаним путем и начином свагдагањем Патријарху Српском на највигае надлежно одобрење. Ас1 §. §. 24. и 25. Пошто монашку школу оснивају сами наши срп. нрав. манастири у митроиолији карловачкој, то и сав терет око издржаваља исте школе мора да пада на саме манастире. Наши манастири не могу ни очекивати, да им други неко оснива и издржава завод за образовање подмлатка манастирско-монашког свештенства а баш немају ни нужде ни потребе да ишче-

К УЈУ за т0 помоћ с друге странс. У осталом У залуд би и ишчекивали, да се монашка школа трошком срп. нар. цркв. Фопдова оснује п издржава — јер то је при данашњем стању истпх Фондова но готову са свим и немогуће. Тако звани „манас/гирски фонд ", којему је у другом реду цељ баш та, да се приходима његовпма издржава монашка школа, још пије данас тако велик и снажан, да би могао и тој другој својој цељи одговорити. Доста је, ако тај „манастирски фонд " може да одговара првој и најглавнијој својој цељи: „да са нриходом својим припомаже убожнијим манастирима приликом оправљања цркве, манастирског здања и других зграда, даље онима, који би од пожара, иоплаве, мраза, туче и вишегодишње неродице ноетрадали". За издржавање монашке школе морају се дакле сами манастири старати. Они су и дужнн и позвани, а и могућни, да монашку школу својим средствима издржавају. Но може да се породи питање: јесу ли власни наши мчнастири, да из манастирскиж благајна. дају оаредељене новчане ирилоте на цељ издржавања монашке школе ? То питање на овоме месту и овом приликом не ћемо опширније раснрављати, него ћемо само рећи: Не само да је властан, него је баш дузкан сваки манастир да се стара о што бол.ем, васпитању монашко-манастиреког подмлатка. Пп један манастпрски настојатељ није дужан и управо не би смео никога иокалуђерити, ко ее није за калуђерски чин доволшо сиремио. С друге стране, сваки манастирски настојатељ дужап је старати се, да се добро епреме и васпитају они, који хоће у монашки чин да ступе. Васпитање свога подмлатка, то је такво природно и кардпнално право, а уједио и дужност свакога манастира, — да то право маиастиру и манастирима нико не може и не сме оспорити. Свакп иоједини манастир имао би права, да оснује и издржава на своме огњшпту нарочиту школу, у којој би се спремали они, који хоће да се посвете монашком чину —другим речима: сваки манастир за себе има нрава да оснује и издржава монашку школу, само ако има за то довољних материјалних средстава. А што има права да учини сваки манастир за себе — то имају права да учине и сви манастири заједнички, удруженим материјалним снагама, ради што бољег и успешнијег ностизавања истак-' нуте цељи.

11 11 5) ?) 11 П 11 11 !) 11 11 Г » П 11 V 11 11 11 П 11 11 11 П

Фенек Ораховиду Лепавину Пакру Гомирје Грабовап Војловицу Месић Св. Ђурађ Бездип Бођан Ковил,