Српски сион

Ер. 40. „СРПСКИ СИОЊ" Стр. 631.

СВЕТО ПИСМО КАО НЛЈСТАРИЈИ ПИСШШИ СПОШЕНИК У СВЕТСКОЈ ЛИТЕРШРИ. Иаписао Тимотије Днмн грнјеин!.. светтеник у Суботици. (Наставак).

Разна мњења о происхођењу Петокњижија, критика на њих т. ј. опровржење истих мњења и докази да је Мојсије написао Петокњижије. до конца прошлога столећа било је опште М1г >ење учених Јудеја и отаца хришћанске цркве, да цело Петокњижије, са изузетком носледњих глава поновљених закона и неколико глоса, које случајно уђоиге у св. текст, припада Мојсију. Истина, да се и у ово време већ налазило људи, који сумњаху у оригиналност Мојсијевог Петокњижија. Остављајући на страну мњења јеретика ирвога века, којн су заједно са Назорејима, за тим са Птоломејем, учеником Валентина, и Манихејима и другима, пренебрегавајући стари завет, више одрицали божанствено происхођење закона, него происхођење Петокњижија од Мојсија; 28 остављајући на страну Богомиле, јеретике сред28 8. Ер1рћ. ћаег. 18, 1. (М. 41, 257): ЛТремда се она (секта Назореја) оцепила од народа пзраилскога, но држи све доглате јудејске и ако прпзнаје све оне старе натријархе, о којижа се говори у Петокњижију, којп .се прославпше великим богоугодним делима почевгаи од Адама па до Мојсија , нпак само Петокњижије не признаје; оиа (т. ј. секта) признаје Мојсија и верује, да је он добпо закон, но не тај, него некп други". Иеш ћаег. 33, 4 (М. 41, 560) ех РМотае1 ер. ас! Могат: ,,И тако ире свега нужно је знати, да је сав онај закон, који се садржи у нет књига Мојсијевих, произишао не од једнога законодавца, него су истоме бпле придодате п неке установе човечје, тако да се цео закон, као што ,]е учио Сам Спаснтељ, делио на трн дела. Јер, неке заиовести односе се на Самога Бога и светитеље ТБегове, друге треба пршшсати Мојсију, но не у томе смислу, да је бпло негато установљено Богом — посредством Мојсија, него у томе, да је Мојсије установио негато ио својој соиственој вољи; писци пак трећих (т. ј. закоиа) биле су старегаине, који су живели у народу, и који се ирви решише да установе нека нравила и установе". Иет ћаег. 66, 42 (М. 42, 92.) Манес „напротив уверава, да су била два завета, који беху сасвим противуположенн један друтоме, и да Бога, који говори у закону треба разликовати од Бога, који говори у Евангелију; за то баш и назива првога Начелником, а другога Сином, а Оца зове својим благиж Богом".

њевековне, који тврдише, да је Петокњижије написано по савету боље рећи надахнућу самога ђавола (у- г Ј~' гкмслу.ч тои а7.ту.ш соуурочргута); остављајући на страну и Целса, који, ио сведочанству Оригена, признаваше, да су Петокњижије написали многи писци, — ми наилазимо у првим вековима хришћанске цркве само на једнога, нисца — Псевдоклементина, који .је, оснивајући своју тврдњу на томе, што се прп крају Петокњижија говори о смрти законодавца. доказивао, да је закон Божји био иредан преко Мојсија седамдесеторици старешина, и тек после смрти Мојсијеве био је ставл>ен на писмено. 29 У средњем веку научењаци јудејски : равин Псак-бен-Соломон (IX. век) и Абен-Јездра (XII. век) оспораваху само неким деловима, Петокњижија — ираво, да их је Мојсије написао, као што су: Постање 12, 6; 22, 14; 36, 81; и у Поновљеним законима у 34. глави, доказивајући, да су исти горе наведени делови унесени у Мојсијево Петокњижије доцнијим писцима. Оледећи мњењу ових јудејских научењака, Карлштад поставио је ово мњење о Мојсијевом Петокњижију: „ Ја држим, да Мојсије није био писац Петокњижија, јер после смрти Мојсијеве ми видимо тај исти тон и начин причања, но не видимо тога истога Мојсија; заиста смешно би било мислити, да је Мојсије, који је већ умрво, написао ове речи: и умрцје Мојсије, ио ријечи Господњој и погребе га Господ у земљи Моавитској и нико не дозна за гроб његов до данашњега дана. Ове речи и све остале, које за овима еледују, нико .не може приписати Мојсију као писцу." 30 29 Р§. С1ешеп!:. ћот. 3, 47 (М. 2, 141): „Закон Божји дан је бно нреко Мојсија седамдесеторпци мудрих мужева (т. ј. старешинама) без посредства иисменога — радн саопштења другима и ради сачувања путем предања. После смрти Мојсијеве ои јс био написан од некога, но не Мојсијем". .Тер, у самоме закону стоји нанпсано: ,и умрије ондје Мојсије слуга Госиодњи у земљи Моавској. И иогребе га Господ у долинн у земљи Моавској према ВетФегору. Да лп је могао мртав МојСије написати: умрије Мојсије?" 80 СагоЈзгасШ с!е сапоп. кспрј. 85. (Е<1. Сге<1пег, 2иг Стевс!!. <1ев Капопк. НаНе. 1847. стр. 369.)