Српски сион

С тр . 682.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 40.

Тога истога мљења је и Апдрија Мазије, једаи од знатнијих католичких богослова, који је врло дивно истумачио књигу Исуса Навина. Он тврди, на основу неких нодатака, да је: „дело Мојсијево — названо Пг^гатгиуоу — после дугог времена иза Мојсија нонрављено на неким местима и као да је много јасније изложено, него што беше пре тога". Тако н. пр. место старих и из употребе изишавших назива појединих места, по љеговом мњењу, доцнији писци дадоше друге називе истима, или боље рећи нове називе, посредством којих се боље могла сачувати успомена на славне догафаје, а ради бољега разјагањења неких догађаја придодате су свему овоме неке глосе. 31 Мњења ова лако се уживише са општом традицијом старих писаца, јер и ако бегае међу тумачима ХУ1. и XVII. века не мало такових, који приписиваху Петокњижију неке глосе, инак за то они сви скупа са оцима хришћанске цркве — признаваху, да је Мојсије написао Петокњижије. Но у току XVII. века почеше се уклањати од пута истине. Тома Хобес тврдио је: „да је Петокњижије пре написано о Мојсију, него кроз Мојсија", будући да је нашао у Петокњижију таке ствари, које су написане после Мојсија. Но ипак је за то самоме Мојсију приписивао „књигу закона" т. ј. поновљене законе од 11—27. главе. 33 Исто је тако мислио Исак Перерије, у погледу неких стихова, који показиваху време после Мојсија, и на основу неких несугласних факата и због недостатка распореда; по његовом мњењу, са истинитом историјом, тврдио је, да цело Петокњижије није написао Мојсије, доказивајући, да је Мојсије издао анале о излаеку из Египта и путовању ио пустињи, написавиш пре тога историју првих времена (шта више описао је и време пре Адама, које се у сну снило Мојсију), но да се то велико и знатно дело Мојсијево изгубило, а данашње Петокњижије само .је скраћена збирка тих подлиних анала Мој сиј евих. 3 3 Ђа/рух Сииноза местима, којима је одрицао подлиност Абен-Јездра, придодао је јога 81 Аш1г. Мави. Сотепћ т 1о8ие. Ргаећ (М1о-пе Сиг§. сотр1. 8спр4. 7, 853.) 32 Тћот. Но№е8. ИеуГаШап 33 (НошЈот 1053). 38 Ј. Реугегп: ЗувЉета Тћео1. ех РгаеабатИ. ћуроШ. IV. 1, 2.

и друга; он је први предочио, да се у целоме Петокњижију о Мојсију увек у трећем лицу говори; за тим је тврдио, да данагањи облик (форма) Петокњижија, као и свију осталих историјских књига, принадлежи Јездри, који је иоследњи био између многих писаца Петокњижија. трудећи се у исправљању Петокњижија, но није успео због своје смрти да исправи и поправи Петокњижије онако, како је требао да га. ноправи. Јован Елерик није толико оспоравао подлиност Мојсијевог Петокњижија, особито у погледу места, као гато су: Ностање: 12. С; 14, 14; 35, 21 и других сличних места, у погледу особито географских примедаба, као гато су н. пр. 2, 11; 10, 1 и других места сличнога рода, већ је тврдио, да је писац Петокњижија онај свегатеник, кога је Асархаддон, после разоре^ва царства израилскога, послао у Самарију, да научи асирске насељенике закону Божјем. (2. Цар. 17, 27) 34 Јога имамо да споменемо Антонија Дала,, који је коначно приправио пут најновијим рационалистама. Он наиме доказивагае, да је Петокњижије по божјој богодухновености саставио Јездра са осталим пророцима, колико на основу самога закона Мојсијевог, толико на основу других пророчанских књига, у Петокњижију споменутих, а може бити и на основу каквих других писмених дела, која су у то време већ постојала. 35 Напослетку мњењу свију ових истраживача XVII. века нужно је јога придодати и мњење 34 1оап. С1епс. бепМтеп!« с1е диећрев — Шео1о§'. (1е Но11апс1е. ИеШ-е. 6. (Атвфг(1ат 1(585). Но ово своје мњење опозвао је истн шгсац т. ј. боље рећи иеправио га је у своме доцнпјем делу у: „Коментару на Жетокњижије". 35 Ап1оп v. Оа1е: О^зегШлопез с!е оп^те е(. рго^гевви 1<1о1а(;иае. Ат81ег(1ат 1693. р. 71. Кад је бпо опровргнут у овоме питаљу« Ст. Морином, ои је подробнпје изложио своје мњење у два ппсма, управљена Морину I. с. р. 712 и 737. У иоследњем он се позива на самога Јеронпма с. НеМЈ. 1. 7. (М. 23, 190), као што је то учииио и Мазије. Но ако Јероним на указаном месту говори: .желиш ли Мојсија назвати иисцем Петокњижија или Јездру обиовитељем истога, ја ти не забрањујем", али тиме он (т. ј. Јероним) не опровргава п не одриче происхођење Петокњижија од Мојсија, но указује само на позајмљено мњење неких отаца из IV. књиге Јездрине, по којем су се све св. књиге расејале за време вавилонскога ропства и скупљене су по ново Јездром и Нејемијем.