Српски сион

Б р . 41.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 647.

придодавши томе првоме примитивноме документу овај други, обрадио је исти, неигго својим властитим силама, а нешто је позајмио из других писмених извора, те је таким начином саставио данашње Петокљижије. 41 Хипотезу ову ,још боље развшпе и разрадише Тух и Блек. 4 а У данашље време ова хипотеза тако се са.једи њава са првом хипотезом, да сви у опште документи нризнају се основнима или иримитивнима; но колико је докумената, и када су исти написани и ко их је написао, о томе учени критичари не говоре; шта више, ту се највећма разилазе међу собом т. ј. у времену када се исти појавише и колико издања и писаца беше. Каква је велика разлика у овоме питаљу међу ученим испитивачима, најбоље ће се видети, ако неке од најглавнијих и најновијих наведемо. Међу свима критичарима, који се бавише испитивањем питања о ироисхођењу Петокњижија, нико није тако често мењао своје мишљење, као баш сам основатељ треће хипотезе: Евалд. У првоме своме труду, будући да бејаше још млад, бранио је нроисхођеп,е Петокњижија од Мојсија, те је силно нападао на хипотезе — докумената и фрагмената; но носле нбколико различитих варијација, он је дошао на следећу чудновату систему: 43 Постојала .је наиме нека стара историјска књига: „о ратовима Господњим" (Бројеви 23, 14), у којој се осим песме Мојсијеве (Излазак 15, 1 до 18) и осим набрајања путева (т. ј. станова) синова израиљевих (Бројеви 88), налазило неколико других причања (Исус Навин 17, 14—18). После смрти Мојсијеве на, сто година појавила се књига: живот Мојсијев. Са ова два извора у последње време Судија користио се писац књиге завета, која садржи 41 Е\\-а1с1: 8Ш(Иеп шк! КгМкеп 1881. р. 608—605. 42 Тисћ: СошшеШаг иђег сИе (Јепе818. На11е. 1838. р. XXX; В1еск: (1е Пђп Сгепебео« оп°'те е(,с. Воппае. 1863; исто тако његово дело: ЕшЈеЦнцо- ш (Јав А. Т. Е4. 3. р. 238. и Е. 4. р. 61, 48 Евалд: Ше СотрозШоп Лег Сгеие818. ВгашксЛпгао- 1823. Из ночетка је силно иападао на хипотезе: докумената и фрагжената. но већ 1831. изменио је своје прво шшгљење у делу: 8ћкНеп шк! КгМкеп. — Система и,егова налази се у делу његовом: (хевсМсМе 4ев Уо1ке§ ћгаек. Ес1. 2. 1851—53. 1. 80; II. 19. и д.

разне завете (Бога са Јаковом, Јакова са Лаваном) и многа друга причања о патрпјарсима. За, тим у почетку царевања Соломонова појавила се књига Почетка, тако названа по томе, што је ночињући се са створењем света имала у виду објаснити иостанак установа религијозних и свештеничких, због које је цели подробно излагала законе. Из књиге Завета и књиге Почетка, спојених уједно, на скоро после раздељења царства .јудејскога и израиљскога, неки писац. рођени у царсгву израиљском, саставио је неке главе књига: Постања,, Изласка и Бројева; а сто година после тога. други неки писац еаставио је и придодао је друге главе споменутим књигама. А за време царевања .Јоатама (дакле за време Исаије пророка,) нови неки писац тако је саставио све напред споменуте прве књиге, да су из њих изишле прве четири књиге Петокњижија, заједно са последњом главом Поновљених Закона и са, књигом Исуса Навина — Напослетку овоме труду били су придодани : 1) благослови и клетве, изложене у књизи Л ееитској у 26. глави, које ,'е написао урођеник царства израиљскога, но који је живио у ропству асирском; 2.) за време цара Манасије, урођеник царства јудејс-кога,, који је живио у Егинту, нридодао је већ горе изложеном труду већи део књиге Поновљених Закона, од 1 — 82. главе; 3.) за време цара Јосије не зна се ко је придодао благослов Мојсијев. (Поновљеии Зажони 33. гл.) И тако, благодарећи труду толиких писаца, добисмо ми наше садашње Петокњижи е или боље рећи Шедтокњижије, — -вели учени Евалд. Овако што могао је само Евалд измислити. Да, је ова измишљотина Евалдова основана на самовољи његовој, држим, да је излишно доказивати; јер, да његова самовоља нема никаквога научнога основа,, већ да је на његовоме самоуверењу основана,, то се јасно види, ту доказа никаквих не треба. Но Евалд се може тешити, што нпје остао сам у измишљавању своје чудновате сиетеме, јер, као што ћемо видети, нашло се још вшие учених рационалиста, који се постараше да још чудноватијим измишљотинама докажу, да, Петокњижије није могао Мојсије написати. Тако н. пр. Јтооелов 44 поглед на происхо44 Кпоће1: В1е В. II Хшнеп, БеШег. Јо8. егИаг! Ке4р21§. 1861. р. 597—606.