Српски сион

Б р . 41.

ђење 1Гетокн.ижи,ја, још је оригиналнији. У време Саулово, вели Кнобел, неки свештеник, имајући у виду да заштити Мојсијеву теокрацију, саетавио је повеће исторнјско дело, које је н законе садржавало и које је постало основ садашњега Петокњижија. Ночевши од створења света, он је спровео историју све до раздељења обећане земље међу коленима израиљским за време Исуса Навина, но уједно је скунио и законе религијозне п свештеничке. При излагању историје створења света и историје патријараха, он је употребљавао име: Елохим. За изворе, осим усменог нредања, унотребио је неке нисмене документе, као што су: списак станова синова израиљских, (Бројеви 33) поделу град<>ва Исуса Навина (13 до 21). За време Давида у јужној Палестини нанисана је била ратна књига, дело јеховпстичко, која је садржавала у себи многе приче и законе, који су ушли у Истокњижије и у књигу Исуеа Навина. А за време Соломоново у средњој Палестини написана је: „књпга праведнога", такођер јеховистичка, у којој се осим неких закона, налазшие исгоријска причања и једна песма (2. Цар. 1, 18). Прва од сноменутих књига за време цара Јосафата, а друга у ночетку а^прскога ропства беху обрађене посредством исирављања и додавања. — За време пак Језекије, Јеховиста неки на основу ових обрађених издања књиге ратне и књиге праведнога, тако је прерадпо и допунио то прво псторијско дело, које и законе сздржава, да је ностало сасвим ново дело, које се састојало из ирве.четири књиге Иетокњижија, из поеледње г.таве Поновљених Закона и из књиге Исуса Навина. Но тек што је Јеховиста свршио своје дело, на жалосГ, оно се предало забораву, док га на нослетку за време Јосије првосвештеник Хелкија случа.јно нађе и придода нађеноме делу велики део Поновљених Закона од 1—30. главе, н неколико стихова књнзи Исуса Навина. те тако добисмо Шестокњижије, — вели Кнобел. Те тако по Кнобелу, радн сапављања Нетокњижија нужно је најмање седам писаца. Но Е Шрадер задовољава се са четнри писца. 45 Првога свога писца он назива аналистом. Овај иисац, по сво.ј ирилици, беше свештеник, који је знатан био и жпвио ирвих 16 1)е-ЛУеМе-8га<1ег: Еткћдш«' 111 (Ја.ч А. Т. Е. 8. 18(39.

година владања Давпдовог у јужноме царству. 1Бему смо обвезани, вели Шрадср — тиме, што Кнобел иалази у првом основном делу т. ј. историјско-законском ; њему се има нринисати већи део закона, јер сви законн, особито који се односе на Левите — преданп с.у истим писцем. — Пе за дуго после раздељења царства (између 975 н 950. године), у северноме царству други писац теократски саставио је слично дело, које је од ирнлике садржавало у себи све оно, што се налазило 11о Кнобелу у књнзи ратној и књпзи нраведнога, п у коме се делу историја епроводила до времена Давидових. Обадва се нпсца при иисању својих дела служише, осим усменога предања, неким старнм писменим изворима, (но којим? то је Шрадер нашао за добро — прећутати) од којих се неки трагови могу и сада разликовати. На основу ова два дела, а у размаку времена од 825 — 800 год., трећи неки писац пророчански придодао ,'е свему овоме нека нова усмена и писмена предања, саставившн на тај начин већн део Шестокњижија; ноновљених закона није било у опште; јер исте је придодао некн четвртп иисац, тако звани иисац Поновљених Закона, ко.јп је живио у време Јеремије, око 030. г., који је уједно неке измене учинио и на осталим деловима Петокњижија. Прн крају вавплонскога ропства књига Исуса Навииа била је одељена од осталих књига, но благодарећи Јездри, Петокњижије је било признато за богодухновени сппс и беше на основу тога канонизовано. Исто тако признаје четпри писца за Петокњижије М. Никоља , 4С но сасвим друкчије доводп у свезу једнога писца с другима. Обративши своје научно гледиште искључиво на божја "'мена: Елохим и Јехова, он разликује две религијозне системе: старију или простију, названу елохистичком, и много доцнију названу јеховистичком, установљену од нророка п њихових школа. Већп део прве четири књиге обвезан је својпм происхођењем доцнијој религијозној системи т. ј. јеховистичкој, а од елохистичке пмамо — вели Никоља — неке фрагменте из књиге Постања, за тим неке делове из књига Изласка и Бројева; а све остало 46 Мсокв Е<:и(1е8 спг. §иг 1а ВЉ1е. 1862. Упореди: Ве188, вексћ. (1ег ћеШ^еп ЗсћпДеп (1е8 А. Т. Вгапп8сћлуе1§'. 1881. р. 74, —