Српски сион

Б р . 41.

С тр . 649,

и јесте јеховистнчко. И нрви и други иисац живише за време царева, елохистички у северноме царству а јеховистички у јужноме; неки трећи писац, ооље рећи комнилатор спојио је дела првога и другога нисца заједно. За

време Јосије написани беху Поновљени Закони, а цело Петокњижије завршено је после вавилонскога ронства т. ј. за време Јездре и Нејемије. (Баставиће се).

ПРЛВОСЛАВНИ РУШУНСКИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧЕРНОВИЦИ. Ио нроФ. Исидору витезу Ончулу наинсао Владимпр ДизштријевнЦ студент нрав. Погословеког Факултета у Черновици. V (Наставак).

^гажије заиста ннкакво чудо, што високоучени писац, са чијом се работом овде служимо, данашње стање буковинске цркве, „које јој даје да без свакога страха гледа у будућност" — приписује баш томе негдашњме богословском училишту. „Ако — вели он ту — моћ лежи у култури и науци, тада ми можемо с правом тврдити, е је црква помоћу тога училишта дошла до такове снаге, да ће она. као каква чврста стена моћи одолети свима евентуалним бурама, јер докле пре оснивања богосл. училишта не беше у свој земљи ни једнога јединога свештеника са вишим богословским образовањем, нема их сада — Богу хвала! — међу свима буковинским паросима ни једнога, који не би имао горњих знања..." Одмах за тим наводи он и сва она богословска дела, што су их до тада написали људи, који су се у томе училишту учили, или у њему делали као нрофесори. Тих дела — а ао гдекоје је и у више свезака — има до иреко четрдвсвт! Још ћемо навести само иекс моменте из историје тога училншта, иа ћемо похитати, да се што боље унознамо са данашњнм факултетом. Четири месеца после отварања богословског училишта, 12. фебруара 1828 буде уз њега основан и богословски селшнар, што је нрослављено са великом црквеном свечаношћу. 1848 год. укида еиискон Евгеније Хакман — који је још 8. маја 1835 наименован краљ. резолуцијом за наследника Балошескова — латински језик на томе училшпту, а уводи језик румунски, на коме се предавало и у Влаховићевој клирикалној школи. 1850-те нроЈ\чашује се училшпте, које дотле има1 )аше само дијецезалнн карактер, ћесарским

заводом, а већ идуће године покушава Хакман, да училиште по ново реорганизује „нрема духу и потребама времена", тежећи да га иодигне — на степен факултетски. Но тако замашна ствар ни у гвозденој руци Хакмановој не хтеде ићи лако и брзо. Морала је прохујати још читава „половина ноловине века", док се, на срећу и напредак народа буковинскога, и то могло остварити. А ево како је то било: И како око седамдесетих година појави се у Аустрији живо кретање за подизање нових университета. Разни градови и народносне странке узеше у своје програме и оснивање университета, па се п сама посланичка комора државнога сената впше пута изјаснила за исте иројекте, нукајући владу, да такове предлоге комори поднесе. Мећу такнма молитељима беху и денутирци буковпнски, који ие иропуштаху ни једне нрилике, а да не напомену, да ако у царевини имаде икоје провинције, која би била потпунце достојна те велике милости, то онда долазн ту на нрво место Буковина. Осим релативно малих трошкова, које би стало подизање свенаучиштп у Чернсвици, наводише они као мотпве с једне стране још и то, што је лавовско свенаучиште постало пољским, те буковинска младеж мора пћи на науке чак у Беч, с друге опет стране оправданост, да и нравославна црква добије у царевини — ради највпшега богословскога образовања свога клира — један богословски факултет. А у Цислитавској Черновица је једино место, згодно за то, н то тим пре, што у њојзи већ и постоји једно добро организовано богословско училиште. Ти разлози н беху згодни, да покрену