Српски сион

С тр. 650. /

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 41.

владу, да у Черновиди оснује свенаучиште. Тешкоће се појавише једиио у погледу богословскога факултета, јер се на исти не дадоше нрименити нити правила за римске богословске факултете, нити се иак могаде подложити општим академским законима. Богословски факултет требао је да — као и бивше богосл. училиште — образује буковински дијецезални клир, мораде дакле доки у тесну свезу са дрквеном организацијом, т. ј. црквени иптереси не могагу ни ту бити исиуштени из вида. У ту сврху упушта се царска влада са тадашњим Архиепископом и Митрополитом, Теофилбм Ђенделом, у живе преговоре. Но ти иреговори бише прекинути смрћу Митронолитовом месеца августа 1875. Како је пак на основу резолуције од 7. дек. 1874 — а ио одобрењу пројекта, што га је поднео био државни савет — свенаучиште черновичко ваљало већ школске год. 1875/1876 отворити. то влада већ не могаде више сачекати попуњења митрополитске столице, него спроведе нужне мере самовласно, што је иосле одобрила н црквена ноглавица. Министарство богоштовља и јавне наставе објавило је — иа основу највише резолуције од 28. авг. 1875 — организацију новога богословског факултета овом одредбом: „§. 1. Грчко-источно богословско училишто, што ностоји у Черновици, укида се. На његово место стуиа грчко-источнн бо1'ословски факултет ц. и кр. черновичкога Франц-Јосифова свенаучишта. §. 2. У колико ниже нема каквих носебннх одредаба, важе за именовани богоел. факултет оншти академски ирониси и установе. Ностојеће одредбе, које важе за римске богословске факултете, не могу се примењивати на черновички грчко-источни богословски факултет. §. 3. У черновичком грчко-источном богословском факултету системизују се ове катедре: а) за библијску науку и тумачење Старога Завета; б) за библ. науку и тумачење Новога Завета; в) за догматику; г) за морално богословље; д) за историју цркбб; е) за црквено нраво; ж) за практично богословље; з) за источне језике. Иии наставни п])едмети, чије је изучавање облнгатно ио наставиоме ншфту (— који овде

не саонштавамо —) биће спојени са поједииим системизованим катедрама, у колико то буде донуштала квалификација појединих личностн. Истим начином моћи ће се појединим нрофесорпма наложити, да држе нредавања и из необвезних предмета. Само у колико се једно или друго не би дало извести, побринуће се тиме, што ће се за замењивање обвезних споредних струка, чије ће заступање бити нужно, позвати супленти или припустити приватни доценти. §. 4. 0 свима предлозима за факултет ради именовања суплената или нрипуштања нриватних доцената им'а државни председник (Бапс1е8рга81<1еп*) да пре предложења министарству саслуша мишљење черновичкога Архиепископа. Мишљење Архиепископово узима у обзир и министар богоштовља и наставе, ако хоће да за коју нрофесуру пошље личпост, коју није предложила професорска колегија. §. 5. У случајевима, када се која професура не би могла попунити нозивом, тада се може, са одобрењем министра богоштовља и наставе, изнимно раснисати писмени испитни натечај. Исннтна питања одређује факултет. Натечај расписује министарство богоштовља п наставе. Елаборати се шаљу факултету, који исте процењује, а за тим натицатеље, којн му се згоднима учине, позива на колоквију и нокушајно иредавање. Но исходу потоњих иодноси факултет своје предлоге за попуњење (§. 4.). У изнимним случајевима може се колоквија и нокушајно иредавање онростити, или за одржавање истих одредити друго које богословско училиште, но за ово треба дозвола министра богоштовља н наставе, који и у овом случају тражи мишљење Архиепископово. §. 6. Супленте за унражњене катедре нозива факултет, но се мора то пријавити Архиепископу и затражити иотврда од стране мннистра богоштовља и наставе. §. 7. Избори академскнх достојанственика, који се обављају у смислу закона од 27. анр. 1873 (К. 6. В1. N1'. 63.) -морају се пријавити Архиепнскопу. §, 8. Архиеиископ има нраво, да распитује о неговању богословских наука у факултету и о напретку студија, па да своје предлоге.