Српски сион

С тр . 680.

„СРПСКИ СИОТТ."

Г»р. 43.

Што је најглавније, писац Изласка, Левита, Бројева и Поновљених Закона, приказује се свуда као очевидац оних догафаја, о којима се у горе сиоменутим књигама говори, а особито појединости тако иотанко описује, да се јасно види, да бејаше савременик свију оних догафаја. Сам поредак, којим су закони у Петокњижију забележени, јасно сведочи, да су закони забележени по њиховом исгоријском постанку, јер доцнији би писац законе у систематскоме реду изложио. Сам састав закона најбољи је доказ, да су исти у Мојсијево доба написани. Да је Петокњижије постало у Мојсијево доба, показује тачно познавање Египта, које налазимо изложено у целоме Петокњижију, а особото у историји патријараха н. ир. Јосифа сина Јаковљева. Што се тиче садржаја и догађаја изложених у књигама: Изласку, Левиту, Бројевима и Поновљеним Законима — Мојсије био је очевидап истих, а бејаше у такоме положају, да је све могао најтачније забележити. Што се тиче прве књиге т. ј. Посгања, Мојсије је може бити при писању исте употребио какве старе записе, али сигурно је, да му је усмено предање иајвише било у помоћи при нисању прве књиге. Да се пак могао заиста највинге користити св. предањем, сведочи та околност, што се предање могло у породицама патријараха врло лако сачувати, јер натријарси у најстарија времена беху дуга века. А за извор о створењу света, Мојсију је служило Божје откривење. Да је иак Мојсије савесно,

тачно и верно све забележио, за то на>г јемчи његов карактер, јемчи објектпвно и безпристрасно сведочанство његових сувременика н сународника, којима је он у Ионовл.еним Законима главни садржај својих историјских бележака и извештаја саопштио. Истина мало чудновато изгледа, што Мојсије не нотврђује своја казиваља другим изворима, но то лежи у самој природи ствари, јер где се налазе други доставерни извори, онп не противуслове Мојсијевом казивању. У опште ми тврдити смемо, да у Петокњижију нема ни једнога места, које би противуречило другоме коме месту у Иетокњижију. Као што смо нанред рекли и доказали, Петокњижије се појавило т. ј. нанисано је у Мојсијево доба — а међу Јеврејима ондашњега времена једини је Мојсије пмао способности да тако огромно научно дело наиигае; јер Мојсије бејагае на двору Фараоновом васпитан; а ми знамо да су науке у то доба у Мисиру биле на великом стуињу. Да је Мојсије писац Иетокњижпја, сведочи и сама подела Петокњижија на пет делова; исто тако и само распоређење Нетокњпжија јасно сведочи, да је једна рука писала и распоредила Петокњижије, а та рука бејагае — Мојсијева. Одговоривгаи на овај начин на једно од најглавнијих питања, ми уједно завршујемо и саму нашу расправу, пошто смо све што знадосмо о Петокњижију рекли и изложили.

Је ли дозвољено да се у православној цркви употребл>авају поред воштаних друге какве све^е? Напнсао Златоје.

ећ у старом завету заповеђепо би синовима Израил,евима, да за осветљен.е доносе у храм уља маслинова, а то да буде чисто и цеђгноЛ У хришћанској цркви, по сведочаиству апостолских нравила, поред јелеја употребљавао се и према разним његовим- свој-

восак/ који,

1 2. књ. Мој. 27, 20.; 3. књ. Мој. 24, 2. Упореди: Јером.. Гедеонг , Археолопл и символика ветхозав !;тш1ХЂ жертвЂ. Стр. 129. 2 Др. Никодим Милаш. Збориик правила св.

ствима, има много и различних зпачења. Код ствари и предмета, које је стари завет Богу приносио, пазило се у нрвоме реду на чистоту, светост и бесиорочнист, 3 иа тим боље треба у хришћанској цркви пазити, да материја, која гори пред најапостола, васионских и помјесних сабора-и св. отаца, која су ирнмљена православном црквом. Прав. св. ап. 71. 72. стр. 36. 3 2. књ. Мој. 30, 34. 35; 3. кљ. Мој. 22. 20. 21. 22.